Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m dem. od čun; isto što čunek 1. Vnogi skočili su bili vu čuniček. Matak I, 605.

m čovjek koji izrađuje čunove. B (s. v.   scaphiarius).

m isto što čultar (i ista etim.). B (s. v.   dorsuale;   štala s uputom na caprag).

m (sg. N čup, L -u) zemljana posuda s užim grlom, ćup. Z ormara je opal i stropal se čup. Krl 91.

n gl. im. od čupati; čerupanje. B (s. v. ).

(se) impf. (inf. čupati; prez. sg. 1. čupam, pl. 2. -ate se; pridj. akt. pl. f. čupale se).
I. čerupati. B (s. v.   čupam).
II. refl. ~ se vući se za kosu;fig. tući se; svađati se. Zašto se prie čupate kak novce imate. Brez mat 27. Vse su se poprek čupale. Lovr ker 50.

adv. nakostriješeno. Marše takovo čisto nemočno hodi i čuperno derži se. Orš 10.

m tur. kürk »krzno«; ogrtač podstavljen krznom, ćurak; usp. čurdija. B (s. v.  clamydatus, clamydula, clamys; čurak, menten oboje s naznakom da je dalm. ).

f (sg. L čurdii) tur. kürde; isto što čurak. J (s. v.   chlamydatus).

m tur. körek; bot. isto što črnika. J (s. v.   melanthium).