Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m u svezi ~ Božji isto što jańec 3. a. Agńac Božji … odimļe ili odnaša grehe sveta. Bel prop 59. Agńac Božji, ki odjimleš grihe svita, oprosti nam, Gospodine. Mul jač 63.

m (sg. NV agńec, G -a, L -u).
1. isto što jańec 1. J (s. v.  agnus, curio). Ne zove [Krištuš] na jedeńe jańca ili agńeca vazmenoga. Bel prop 101.
2. samostalno Agnec i u svezama ~ Božji, ~ prečisti isto što jańec 3. a. Agńec Božji, ki odjimļeš grehe sveta vučini nam otca Boga milostivnoga. Mil vert 19. Pošteneh … moje se pero ne dotiče, nego za ļubav prečistoga Agńeca. Habd ad 578. Vsa se onde zleva svetlost od Agńeca i je on vsem mesto sunca i meseca. Jurj 32.

(upravo Agńecev)adj. (sg. G n. agńeceva, A f. -u) koji se odnosi na agńec 2; isto što agnecov. O krščenik, ako hočeš jakost vražju … odoļati, vazmi … krv Agńecevu. Bel prop 59.

m grč. agón; borba. Agon pako znamenuje vojuvańe; ar onda neviğeni nepriatel vsu svoju jakost iskažuje. Gašp IV, 321.

f grč. agōnia; isto što posledńe trepetańe s. v. trepetańe. Litanije kervave, bogčija bangalozna, i pesme pogrebne, agonija porozna. Krl 139.

f v. agrešt.

(možda se može čitati i agrest)m (sg. N agrešt, G -a) lat. agrestis; nezrelo grožđe. H (s. v.  vino iz agrešta), P (s. v.  uva crispa 523).

adj. (sg. G m. agriğentinskoga) koji se odnosi na Agrigento, grad na Siciliji; usp. agrigenski. Svetoga Gregura, agriğentinskoga biškupa, bili su … krivo obtužili. Habd ad 210.

adj. isto što agriğentinski. Faleriš, agrigenski tiranuš, okornik i nemilostiv človek [je]. Vram kron 10. Faleriš, agrigenski okrutnik [sada je bil]. Vitez raf 14.

adj. (sg. N m. agrianski, A f. -u, L f. -i) koji se odnosi na Agriju, danas Eger, grad u Mađarskoj. Vu ovom istom mesecu od kraļice imenuvan je štrigonski eršeg i primaš vugerski g. grof Ferenc Barkoci, pervo agrianski biškup. Prid kron 108. Mikula III … je bil prenesen na agriansku biškupiu. Danica (1847) 202.