Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

adj. (sg. G m. akvitanskoga) koji se odnosi na Akvitaniju, provinciju u južnoj Francuskoj. Nekoj mešnik imenom Magnuš iz deržańa akvitanskoga … vu Rimu bil nabral [je] praha iz groba s. Sebaštiana i ńega z sobum hotel [je] nesti na domovinu svoju. Gašp I, 377.

f (sg. G akvizicije) lat. acquisitio; ono što je stečeno, tekovina. Imati hoču … zvišega prek nigde nikaj, iz moje akvizicije i na me spadajučeh, da imal ne bu. Kraj op 19.

adj. (sg. A f. akvižgransku, L m. -om) koji se odnosi na Aquisgranum, danas Aachen, grad u Njemačkoj; usp. aškigranski. Vsaku [je on] sobotu vu akvižgransku D. M. cirkvu pešice i bosonog hodil. Nadaž 93. Herceg D. Philip, vu odreğenu sebi po akvižgranskom miru hercežiu … z velikum dikum je priet. Prid kron 29.

konj.
1. 
a. isto što ali¹1. a. Saki dan solda, klobas … topli hlepček. Al kad dojdu … gladni dani … zabadava buš se križal Jezuševoj slatkoj rani. Krl 56.
b. isto što ali¹1. b. Vse bludńe te na ńem je svetec ov kudil, al viteštvo srca mu vendar je ļubil. Henr 180. Štel bi, al prešlo je to. Gal 134.
2. 
a. isto što ali¹2. a. J (s. v.   vel).
b. isto što ali¹2. b. Človek … ako ješ ali piješ, ov Zvončac poslušaj. Magd 19. Ak nisi … sušom žgan, popali ti pole nemškutar, lutoran … al zemalski kapetan. Krl 66.

part. isto što ali²1. Listor [gdje je] da bi sada s tobum dobro činil … Al zaludo, ne ga ki b' te razveselil, sam si se prez sluge ovamo odselil. Noč viğ 46. Al gda mislim na vezdašńe stańe … vsih se ja mukah spozabim. Popevke 201. Kuhamo sarmu, klobase i kiselu repu … kraj pisane pečenke i devenic. Al biti gol, kak goli bažolek, pod jaslicam … a nemat niš neg bogečkog ščapa. Krl 32.

interj. isto što ali³. Orsaški zvertavci, knjigari, kruhoborci, al su klopotali kak grofovski norci. Krl 118.

interj.
1. za izražavanje zadovoljstva. Smolko: Ala, prav sem k vremenu na del došel, vsakoga je jednako dopalo. Brez mat 27.
2. za izražavanje nezadovoljstva. Ala, prasec nekakov, pak je ravno na me moral plunuti. Brez mat 43.

v. alabašt-.

(može se čitati i alabaster)m (sg. N alabašter, G -tra) lat. alabaster; vrsta svijetloga gipsa ili vapnenca koji služi za izradu ukrasnih predmeta, alabaster; usp. alabaštrum. H (s. v. ), B (s. v.   alabastrinus;  alabašter, mramor), P (s. v.  alabastrites 815, color marmoreus 903). Vuzme se alabaštra žganoga, prav drobno na prah stučenoga. Orš 64. Alabašter: Dalmatincem prozračni mramor je fela kamena, gips zvanoga, od ovoga vnogo tverdeši, mehkši vendar od mramora. Nahağa se černkasti, šargasti i najgusteše beli. Krizm raj 194.

(može se čitati i alabastren)adj. (sg. A f. alabaštrenu) etim. v. alabašter; koji je od alabastra, alabastren. Donesla je [grešnica] alabaštrenu posudu drage masti. Ev 241.