Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

f (sg. N apateka, G -e, DL -i, A -u, I -um) grč. apothékē.
1. ljekarnica, apoteka; usp. apatekarnica, apoteka. B (s. v.   apotheca;   apoteka), J (s. v.   apotheca).  Potrebno bude [ova vračtva] iz apateke vzeti. Lal vrač 21. Apatekar sedi pred apatekum. Cepel 131.
2. ormarić, spremište s najpotrebnijim lijekovima. Magdalena berzo poderči vu svoju apateku ter donese jednu škatuļu plemenite špikinardine vode. Šim prod 449.
3. fig. lijek. Imaju li pak kakvo vračtvo proti tomu? Ja istinu valujem da ńim nikakva apateka vu tom ne pomore. Hip 78 b.

m (sg. N apatekar, G -a, pl. N -i, D -om, A -e, L -eh) etim. v. apateka; ljekarnik, apotekar; usp. apatikar, apotekar. B (s. v. ). Mati ńeina … hodila je od jednoga apatekara i doktora do drugoga. Berke 147. To mogu apatekari velikih varašov vučiniti. Cepel 132.

f (pl. A apatekarnice) isto što apateka (i ista etim.). Imaju [apatekari] apatekarnice [z oļem] napuńene. Škv hasn 73.

adj. (pl. N f. apatekarske, A n. -a) etim. v. apateka; ljekarnički, apotekarski; usp. apatikarski, apotekarski. Apatekarska vračtva [apatekari ovak] vu vekšem broju prodavati budu mogli. Lal vrač 17.

f (pl. A apatice) mađ. apát; časna sestra. Pazi kartužiane, cisterciane i vsakojačkoga reda fratre i apatice kak vsaku noč popevat Gospodinu staju se. Kempiš 55.

m (sg. G apatikara, pl. G -ov) etim. v. apateka; isto što apatekar. Leto 1632 … kužna gerla bol … po vsem neapolitanskom kraļestvu ladala [je] i veliki pomor … bila včinila, na tuliko da vsa vračitelov i apatikarov vračtva nikaj nesu pomagala. Gašp I, 549.

adj. (pl. D n. apatikarskim) etim. v. apateka; isto što apatekarski. Takvi betegi … vsem apatikarskim vračtvom do onda znanem … tverdokorni jesu. Lal vod 89.

f (sg. N apelacia, GL -e, pl. L -ah) lat. appellatio; žalba, priziv (u sudskom postupku).Budemo govorili … kako po apelaciah vu kraļev dvor … pravde opitane pošaļu. Perg 11. Apelacia od suda sudca mesta na sud dominalski, od gospona pako zemalskoga … na sud varmeğinski po včińenoj executie mesto bude imala. Sud 1. fig. Onoga se reku sudca (tj. Boga)izda ne lecaš, od koga daļe k nijednomu sudcu ne apelacie? Habd ad 1165. Kada g. Bog smert po nas pošļe, onda je prez vsakoga izpričańa, prošńe ali apelacie pojti iz ovoga sveta na sud Boži. Zagr III, 37.

pf. i impf. (pridj. pas. pl. G m. apeleraneh) isto što apeluvati I, 1. (i ista etim.). Sudci koji sudbenu prisegu, ako još zapriseženi nisu, postaviti moraju, vu previğeńu apeleraneh od svojeh sudov na višeše sude pravdih poleg biti ne budu mogli. Sud 2.

(se) impf. (inf. apeluvati, apeluvati se; prez. sg. 1. apelujem, pl. 3. -uju; pridj. akt. sg. m. apeluval) lat. appellare.
I. 
1. ulagati žalbu na viši sud protiv odluke nižega suda; usp. apelerati. B (s. v.   appellito).  Ako on pravdu pogubi, koteri ju je i priedi bil pogubil, i bil ju je apeluval, i novo je pitanje vu ńoj vzel, ada nigdar potle ne more drugoga novoga pitanja vzeti. Perg 202. Ove … fiškalske pravde imaju se od varmeğinskih sudbenih stolov … do najvišega deržavnoga suda apeluvati. Nov horv 338 a. fig. Gda [dojdeš na sud strašni] zaludo [bu tam] apeluvati. Magd 29.
2. pozivati se na koga, računati s kim. Apelujem k milostivu otcu. Citara 330. Ja apelujem na ńih. – Naj anda samo apeluju in forma. Poslen 98 b.
II. refl. ~ se žaliti se, tužiti se. Odhağajte, ar je tako odlučeno, nit se daļe šentencia ova odvleči more, niti se imate kam apeluvati, prokleti. Zagr I, 11.