Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

adj. (sg. A f. apeniansku, L m. -om).
1. koji se odnosi na Apenine; usp. apeninski. Bog zezval je … svetoga Romualda … vu puščinu apeniansku. Gašp I, 581.
2. u svezama ~ breg, apenijanska gora Apenini. Leto 1215. čujuči Ferenc pod apenianskom bregu za jeden pusti klošter … odide z pajdašom gledat mesto ono. Gašp IV, 67. Na goru apeniansku … koja latinsku zemļu od Francuske razdeluje [s. Romuald] odide. Gašp I, 586.

adj. (pl. A f. apeninske) isto što apenijanski. Hasni ne znati dugo … gda pečine projduč apeninske dojde list moj v ruke kesno materinske. Jurj 95.

m (NA apetit, G -a, I -om, pl. A -e) lat. appetitus.
1. želja za jelom, apetit. Zato i svińa debelu slaninu ima, kajti k jestvine vsegdar dobar apetit ima. Habd ad 467. Otrese anda jošče jednoga [oreha] i potlam tretjega, koje takaj z jednakem apetitom je potrošil. Rob I, 85. Onde jesem obeduval, apetite potrebuval. Građa 8, 436.
2. fig. želja za bilo čim. B (s. v.   belligero).  Plesati nisem nikak apetita imal. Brez diog 140.

pf. i impf. (prez. pl. 3. apliciraju) lat. applicare; primijeniti, primjenjivati. Naj se samo one [muke] dobro apliciraju. Velikov 97.

v. apokalipš(-).

(možda se može čitati i apokalips)m (sg. L apokalipšu); grč. apokálypsis; isto što Kńiga očituvańa s. v. kńiga. Piše [tak] s. Januš vu svojem Apokalipšu. Zagr I, 497.

(možda se može čitati i apokalipsiš)m etim. v. apokalipš; isto što Kńiga očituvańa s. v. kńiga. Pisal je skrovne, ke se imenuju Apokalipšiš knige. Vram post B, 19.

adj. (sg. D f. apokijanskoj) lat. apocha »namira«; koji se može namiriti. U apokianskoj masi spadajuča, vu sl. varmeği zagrebečkoj ležeča imańa Jankov verh, budu se … na 32 leta prodala. Obzn 36.

adj. (sg. A f. apolinarsku) lat. apollinaris; koji se odnosi na boga Apolona. Dan današni svoje Rimlani … junačke na piacu sredi varaša skažuju kunšte … ali Gerki svoju apolinarsku čine komediu. Švag I, 252.

pf. i impf. (inf. aportirat) fr. apporter; donijeti/donositi; ubijenu divljač (o psu).Pudel skakat, aportirat i noriju vsaku tirat mora znati, zla se vživat ak z človekom če prebivat. Rešet 27.