| araber | m (sg. N araber, A -a) konj arapske pasmine. On je vu svojoj końušnici med ostalemi końi imal takaj jednoga osebujne lepote arabera. Danica (1843) 35. |
| arabijanski | adj. (sg. I arabijanskom) koji se odnosi na Arabiju; usp. arapski 1. Z mesečinom, z arabijanskom mašču, vabil je nas v dubrovačku bašču. Krl 131. |
| Aragonci | m pl. (G Aragoncev) stanovnici Aragonije, nekadašnjega kraljevstva u sjeveroistočnoj Španjolskoj; usp. Aragonenci. Ni li vreden bil ov gospon ozvati se, ne vre za kraļa Aragoncev, nego za kraļa norcev? Matak II, 46. |
| Aragonenci | m pl. isto što Aragonci. Francuzi i Ciciliani, Aragonenci i Neapolitanci tabor med sobum vojuvali su. Gašp II, 513. |
| aragonski | adj. (sg. N m. aragonski, G m. -oga, pl. G m. -eh) koji se odnosi na Aragoniju, aragonski; usp. Aragonci. Kamirus pervi kral aragonski posta. Vram kron 33. Vincent … roğen je od otca Entikia a matere Enole koteri … pošaļu [Vincenta] vu varaš sirakužanski kraļestva aragonskoga. Gašp I, 392. |
| arajdańe | n gl. im. od arajdati; radovanje, veselje. B (s. v. s uputom na naslağeńe). |
| arajdati | pf. i impf. (pridj. pas. sg. m. arajdan) razveseliti se, obradovati se. B (s. v. exhilaratus s naznakom da je dalm.; arajdan s uputom na naslağen). |
| arajdavati | impf. (prez. sg. 1. arajdavam) impf. od pf. arajdati. B (s. v. arajdavam s uputom na nasladujem se). |
| arak | m (sg. I arakom) arap. ’arak; rakija od riže. Je li … g. šogor navadni su predi kak spat ideju jedno malo z šlivovicum, ali z arakom ali z rumom … želudec objačiti? Odv isk 51. |
| arakčin | m tur. ’arakçın; pamučna kapica, arakčin. B (s. v. ). |
