| ašentirańe | (možda se može čitati i asentirańe)(sg. D ašentirańu) lat. assentor; gl. im. od nepotvrđenoga ašentirati; novačenje, regrutacija. Dečake … za vojničku službu odreğene moraju mesta poglavari … ašentirańu sprevoditi. Vojn 1. |
| ašešor | (neki se primjeri možda mogu čitati i asesor)m (sg. N ašešor, GA -a, D -u, pl. NVI -i, G -ov, D -om, A -e) lat. assessor; pristav, sudac prisjednik; porotnik; usp. pravice razdelnik s. v. razdelnik. B (s. v. adsessor 2. … sada vsi oni koji vu pravdah sede zovu se ašešoria pervļe zval se je samo on koji je bil poleg sudca od strane poglavnika, advocatus), J (s. v. consessor). I zda se takvi lajhari nahajaju ki … rečmi meglu sudcem i ašešorom postavļaju. Habd ad 398. Ti, Kajfaš, z tvojemi ašešori krivemi jeste Ježuša na smert odsudili. Gašp I, 929. Kaj je škańec tvoj profešor, škurjanec pak je ašešor, ovi te niš ne navčiju. Kal-b (1808) 37. |
| ašešorija | (možda se može čitati i asesorija)f (sg. A ašešoriu) etim. v. ašešor; prisjedništvo, titula i funkcija prisjednika. Orsag … dal mu [je] časti, naimre banske tabule ašešoriu. Kerč dužn 12. |
| ašignacija | (možda se može čitati i asignacija)f (sg. A asignaciju, pl. A ašignacie) lat. assignatio; novčana doznaka; nalog za isplatu. Penezne ašignacie [i] srečke od loterie … moraju se po zadobļenem službenem obsvedočeńu od istinitoga zderžavańa valuvaneh stvarih … zapečatiti. Danica (1877) 165. |
| ašikovańe | n gl. im. od ašikovati udvaranje. B (s. v. ). |
| ašikovati | impf. (inf. ašikovati; prez. sg. 1. ašikujem) tur. ask; voljeti, udvarati. B (s. v. ašikujem). Još ašikujem gizdavu deklicu, koju sem odebral za slavnu caricu. Krizm osm 293. |
| ašikuvańe | n (sg. G ašikuvańa) etim. v. ašikovati; gl. im. od nepotvrđenoga ašikuvati; isto što ašikovańe. Ali prejde naj voļa šalikuvańa i meni trud mojega ašikuvańa. Krizm osm 290. |
| Aširijanci | (možda se može čitati i Asirijanci)m pl. (NI Aširianci, A -e) stanovnici Asirije, stare države u Aziji, Asirci; usp. Aširijci. Izraelci [su] vojuvali z Aširianci. Zagr I, 392. |
| aširijanski | (možda se može čitati i asirijanski)adj. (sg. N m. aširianski, n. -o, D n. -om, pl. G m. -eh, A m. -e) asirski; usp. aširinski, aširiski, aširski. Kraļ aširianski zarad blaznosti jednu noč [vojnike] je zgubil. Mul pos 753. Nut, vu taboru aširianskem zbog jedne šake blaznosti tulika jezera poginula jesu. Verh 682. |
| Aširijci | m pl. isto što Aširijanci. Potoni toga be zvan Ašur, od ńega zvani i imenuvani behu Aširijci. Vram kron 4. |
