Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

pf. i impf. naknadno upisano. B (s. v.  aestiva … senčena mesta … hladna letna mesta i zakrita od sunca gde sunce ne peče neg senca hladi … napravļena budi ali od nature).
I. Potvrđeni oblici.
1. inf. biti, bit.
2. prez.
a. pf.)sg. 1. budem, bum, 2. budeš, buš, 3. bude, bu, bo Vil 2 i dr., pl., 1. budemo, bumo, bume Habd ad 790, bomo Vram post A, 36, 2, budete, bute, buste, budeste Zagr I, 416. i dr.,3. budu, buju, buju, budo Kempiš 43, bodo; du. 2. budeta, 3. budeta Vram post A, 41 i dr.,Vitez zor 15.
b. impf. supl. sg. jesem, sem, jes, jesam, sam, 2. jesi, si, 3. je, jest, jeje Vör 22, Mulih prod 65, pl. 1. jesmo, smo, 2. jeste, smo, 3. jesu, su, so Vram post A, 7 i dr.,du. 1. jesva Vram post B, 50, 64 i dr.,Perg 213 i dr.,jesma: I mi dva jesma dobila ovo najtežeše delo Ceraj gaju 107, 2, jesta Vram post A, 98 a i dr.,sta Vram post A, 37 i dr.,3. jesta Vram kron 23 i dr.,sta Vram post B, 64 i dr.,Perg 213 i dr.
c. neg. sg. 1. nesem, nes, nisem, nis, 2. nesi, nisi, 3. neje, ne, nije, ni, pl. 1. nesmo, nismo, 2. neste, niste, 3. nesu, nisu, niesu Perg 213 i dr.,du. 2. nesta Vram post A, 37 i dr.
3. aor. sg. 1. beh, behi Petret XXV, Noč viğ 49, 3, be, bi, beh Patač 39 a, Mul pos LXI a, Fuč 154, bih Mul pos XXXV, (oblici 3. sg. beh i bih, grafijska su manira)pl. 1. besmo, bismo, behmo Habd ad 103, 3, beše; du. 3. besta Vram post A, 85 i dr.
4. imperf. sg. 1. beh, behi Noč viğ 56, bijah Vitk 64, 2, bijaše Vitk 64, 3, beše, biše Zrin tov 376, Mal isp I, 7, bijaše Vitk 64, pl. 1. besmo, behu, beho Vram kron 28 i dr.,du. 2. behosta Vram post B, 31, 3. besta Vram kron 40 i dr.,behosta Vram post B 1 a, behota Vram post A, 42. (Napomena. Oblici aorista i imperfekta međusobno se izmjenjuju, pa nije uvijek moguće odrediti kojemu od ta dva glagolska vremena pripada koji oblik).
5. imp. sg. 1. budi: Ja ne budi len Velikov 79, 2, budi, bodi Vram post A, 39, bud Citara 72. i dr.,3. budi: I to budi dosta Habd zerc 409, bud, naj bude, neka bude, neka budi: Neka … vina budi najboļega … dosti Magd 86, pl. 1. budemo, budmo Popevke 311, Mul jač 54, 2, budete, budte Škv vab 73, buste Pjesmar 169, 3, naj budu, naj budi Danica (1844) 42, 3, budite: Budite vušesa tvoja priklońena na glas molitve moje Zrin tov 304.
6. pridj. akt. sg. m. bil, n. -o, f. -a, pl. m. -i, n. -a, f. -e.
7. ptc. prez. sg. N m. buduči, buduč, bodoči Vram kron 32, budoč Vram post A, 8, n. buduče, f. -a, G m. n. -ega, f. -e, D m. n. -emu, bodočemu Vram kron 11 i dr.,budečem Habd ad 119, f. buduče, -oj, A m. budučega za živo,buduči za neživo, n. -e, f. -u, L m. n. -em, f. -e, I m. -em, -im, f. -um, pl. N m. -i, n. -a, f. -e, G m. n. f. -eh, D m. n. f. -em, -im, A m. f. -e, n. -a, L f. -eh, I m. -emi, -imi.
II. Oblici glagola ~ u tvorbi složenih glagolskih oblika

(se) impf. (inf. biti, biti se; prez. sg. 1. bijem, -em se, 2. -eš, -eš se, 3. -e, -e se, pl. 1. -emo, 2. -ete, -ete se, 3. -u, -u se, -eju; aor. sg. 3. bi, pl. 3. biše, biše se, bijaše; imperf. sg. 3. bijaše, pl. 3. -ahu, -ahu se; imp. sg. 2. bij, pl. bijte, -jte se, bite; pridj. akt. sg. m. bil, f. -a, pl. m. -i, f. -e; pridj. pas. sg. N m. bijen, bit, n. bijeno, bito, f. bijena, bita, pl. N f. bijene; ptc. prez. sg. N n. bijuče, G m. -ega, f. -e se; pril. prez. bijuči, -i se, bijuč).
I. 
1. 
a. tući, udarati (koga).H (s. v.  biem, bien, mlatim), B (s. v.  adverbero, arieto … vudirami obaļam … bijem i dole hitam … raztepļem i razvaļujem, caedo, caello, caesus, calcitro … ritam … kopitam … kopitati … vudiram … peham … bijem, calx … petum biti … ritati, colaphizo, collido, concutio, cornu, cornupeta … kaj z rogmi bije ali bode … rogobodec, depuvio, ictuo, infligo, lego, lorarius, lorum, mendico, mulco, obverbero, occido, oppuvio, pectus … persi … persi biti … tuči, percido, percudo, percutio, plago, restiarius, subtundo … primalo tučem … bijem; batom zabijam …2. batom je bit … 3. batom je jako po glave vudren, bijem, bijen, biti, rogmi bijem), J (s. v.  andabata … slepovojnik ki zvezanemi očima ali v tmici vojuje … bije, arieto, cicatrico, concusso … stresavam … tresem … potresavam … potukavam … biem, depuvio), P (s. v.  calcitro … kopitak … kopitom zbialec … koi nogami rad bije … ritavec 445), X (s. v.  caedo … bijem … režem, fligo, vastus … vasto … bijem … robim, verbero). Trikrat sem šibami bien, tepen i bičuvan i jednukrat kamenuvan. Vram post B, 12 a. Deca … za ńim derče, po glave ga bijuč. Magd 92. Lice mu popļuvaše, šakami ga biše. Citara 184. Težak … nemilo pije, ki ga psuje, ńega bije. Kal-a (1803) 42. fig. Kuliko je takoveh mazgov sada ki … dobročinitele gorje i jače nego nieden … mazgov, ne tuliko kopitmi kuliko jezikmi biju. Habd ad 364.
b. u svezi anğel bijuči vrag, đavao, sotona. O, Ježuš Krištuš, molim te … visečega … da tvoj križ mene oslobodi od anğela bijučega. Kraj 138.
2. 
a. bučno, snažno udarajući gaziti, toptati. B (s. v.   complodo;  bijem 2). Ruke se meğ sobum zbijaju i pucaju, noge zemļu biu. Habd ad 1001.
b. izravnavati, nabijati (o tlu).B (s. v.  bijem 13 … bijem ili zbijam zemļu, taracam).
3. 
a. udarati, lupati; dodirivati. B (s. v.  oscillo, pectus, pello, pulso; bijem 7, lupam), J (s. v.  malleo … z kladivom biem … tučem … pribiam … natukavam). Grešnik od dalka stoječi … bijaše persi svoje. Vram post A, 187 a. Ovo ja biem persi moje i molim se. Zrin tov 72. Svoj jezik … van iz vust je pretegnul, z perstom po ńem bijuči. Fuč 43. Bijeju persa i moliju si. Pav pop 14.
b. gurati, odbacivati od sebe. X (s. v.  fligo … bijem, schlagen, stossen).
c. dostizati. Stanovito pobožne su one sveče ke se jako plaču, tak da im suza suzu bije. Škv hasn 314.
d. u svezama ~ dlan ob dlan, ~ rukum ob ruku pljeskati. B (s. v.  collido, complodo; bijem 3, 11); petanki ~, petum ~ ritati. B (s. v.   calx).
4. kucati (o srcu, bilu).B (s. v.   branchus).  Treptańe žile nejednako je ono koje ne bije jednako. Lal vrač 27. Vu žilah … počne krv po meńe biti. Brez al 22. Ļubim vas viteže! Za vas navek ovo serdce bije. Vukot gol 39.
5. samostalno i u svezama boj ~, boja ~ ratovati, boriti se. H (s. v.  boj biti), B (s. v.  belligero, cerno, concido … skup seči … biti vojsku, luctor, praelior, pugno), J (s. v.  andabata … slepovojnik, ki zvezanemi očima ali v tmici vojuje, bije, belligero). A vnogimi puti hinbo, čalariu, kańbo … šatanaš bude vojuval, bil i harcuval. Vram post B, 53. Pirrus kral epirski z Rimļani boja bi. Vram kron 14. Mladenac z viteštvom se hvali da je boja bil srečno. Magd 87. I putujuči celu noč, došel je v zorju na oči Turkom, postavivši se vu red za boja biti. Vitez raf 210.
6. 
a. isto što razmetati²1. X (s. v.  vastus …vasto … bijem). Gušče krat visoku bije tresk polaču nego nisku z slamum prikrivenu kuču. Magd 15.
b. gađati oružjem, razarati. B (s. v.   ico;  bijem 8). Anglianski i francuski kraļi Akou počeli su biti. Vitez raf 899. Na brunčene zide hitaj strele ali štuke, bij, vudri kuliko hočeš, vsigdar stoje čversti i neobladani. Gašp IV, 131. Niti dosta vojnikov za obsedańe Genue, biti štukov za ńu biti je imal. Prid kron 22.
7. klati, sjeći, ubijati. B (s. v.   concido),  J (s. v.   caedo).  Z oveh striže se vuna škarjami, onda ovce bieju. Im lad 34.
8. kovati. B (s. v.  bijem 10 … bijem peneze s uputom na kujem 14 … bijem ili kujem železo).
9. škrgutati (o zubima).B (s. v.  bijem 12 … bijem zubmi).
10. 
a. udarati u glazbeni instrument, svirati; bubnjati. B (s. v.  magas, cimbal … Cimbal bijem ili vu cimbalu igram), P (s. v.  sambuca … skladnopojna povudrica škrińica je iz tenehnih deščic … napete ima žice medene koje se na stanoviti broj dvemi šibicami biju i glas složen … davaju 411). Zapovedal je svojem junakom da vu vojskah on bubeń biju. Habd zerc 330. Kada vidite na pokopeh gospodskeh … da bubni tupo biju, trumbete tiho pušu … recete da viteška oružja ne mogu obraniti od smerti. Gašp IV, 835.
b. odavati zvučni signal, zvoniti. B (s. v.   pulsito).  Gda oru bijuči, ali na Zdravu Mariu zvoneči čuješ, spomeni se moliti. Kraj 72. Vura … drugač bie, a drugač cegar kaže. Zagr I, 395. Naj slušaju, vezda bije jednu. Hören Sie, itzt schlägt es Eins. Krist anh 193.
c. odzvanjati. Da poslušam novi glas – i vre bližńa jeka reči – iste bije čez mal čas. Rak pes 2.
11. probijati, izbijati. B (s. v.  amphibolon … dvojno, dvojbeno, dvojega razuma, na oba kraja bijuče).
II. refl. ~ se
1. tući se (s drugim ); usp. razbijati II. 2. H (s. v.  biem se z drugem), B (s. v.  confligo, conisco, pugnus, revoco, vapulo; bijem se 4, 6), J (s. v.  confligo, monomachus … ki se sam z kem na majdanu bie). Vekšim delom mnuke hoču nadeļati i, da se ne biu opet, vse im dati. Jurj 83.
2. isto što boriti II. 1. B (s. v.  agonotheta, aliptes, apalaestros … koi se ne zna boriti niti biti, bestiarius, certo, compugno … skup vojujem … skup se biem … harcujem … arvam s naznakom da je dalm. confligo, consero, decerno, depugno, dimico, profligo, pugillo, pugno, seduculum, theatrum; bijem se), J (s. v.  confligo, manus, pugno). Angeli šeregi se govore, ar proti vragu vojuju i biju se za nas. Vram post A, 20 a. Ako se hočeš suproti grehom harcuvati i ž ńimi biti … jeğ ov sveti šakramentom. Bel prop 109. Šeregi veliki povsud počnu iti, da kopaju šance če se bude biti. Popevke 193.
3. međusobno se boriti (u dvoboju).H (s. v.  biem se z drugem), B (s. v.  certamen, digladior … med sobum se z meči biti; bijem se 4), J (s. v.  confligo, digladior … na majdanu ali drugde se bijem … fehtam se), P (s. v.  lanista … meča mešter, ali mešter u mečie, ili kak se koj mečem more z drugim biti: majdanmešter 319).
4. udarati sebe, udarati sobom o što. B (s. v.   percutio).  Zato se bijem i tučem po mojem grišnom sercu. Zrin tov 403. Ovi červi tak su nevoļnu onu ženu … mučili da se je sama glavum ob stenu bila. Habd zerc 332.
5. sudarati se. B (s. v.  collisio, compulso;  glasovit). Vetri se biju. Kal (1653) 16.

n (sg. NA bitje, G -a, DL -u, I -em, pl. A -a) usp. jestvo, samobitje, sopstvo.
1. ono što postoji ili se zamišlja da postoji; stvorenje, biće; postojanje; život, življenje. H (s. v.  bitje kakovoga duguvańa), B (s. v.  ens, existentia;  bitje), J (s. v.  ens, essentia). Senca ima svoje bitje od tela. Zagr I, 397. Ovi metulci … vu svoje vreme skup se složiju ter samice potlam jajca zneseju iliti seme, z kojem čuvaju i povekšavaju svoje bitje. Murv 39. Štimal je … da kakovo zverhučlovečansko bitje vidi. Rob II, 44. Kak bi se moglo kaj zderžati, kaj ti [Gospone] vu bitje nesi pozval. St kol (1866) 203.
2. specifična narav, vlastitost (o biću, stvarima, pojavama, djelovanju)bit, srž. H (s. v. ), B (s. v.  altero, consubstantialis, definitio, essentia, quidditas … narav … osobitost … bitje koje stvari, substantia, transubstantiatio … bitja vu bitje ili sobstva vu sobstvo obračańe … presobstveńe;  bitje), J (s. v.  coessentialis, clima, essentia, quiditas, substantia, transsubstantiatio … premena bitja … preoberneńe vu drugo bitje), X (s. v.   sto),  P (s. v.  Deus 1 a). On (tj. Krist)isti v stalnosti i bitju gore je stal koteri je i vmerl bil. Vram post A, 113 a. Substancia, tj. bitje kruha i vina preobrača se po posvečenu na telo živo i krv živu Krištuševu. Bel prop 79. Vse tri [božanske peršone] imaju jedno jedino bitje, iliti jedinu narazdeļenu božansku naturu, a nimaju tri nature. Kn poč 14. Clyma, ponebje, bitje zraka. Voc 501.
3. tijelo. Poverni se … Eva … da Tebi tvoje bitje dam. … posudil sem ti ja mojega boka, najbliže od serca moga – bitno živleńe. Krizm raj 69.
4. stanje; imovno stanje. H (s. v. ), B (s. v.  conditio, res, status;  bitje), J (s. v.   status).
5. mjesto, prebivalište. B (s. v.  bono loco esse). Rakovec Karoļ spisovajučemu meni je tvoje bitje obznanil. Žerj gaju 509.
6. u svezama biti / nahoditi se vu bitju postojati. B (s. v.  biti 2); sam bitjem svojem osobno. Totila želejuči videti s. Benedikta sam bitjem svojem dojde pohağat ńega. Gašp I, 870.

n (sg. NA bitje, L -u) gl. im. od biti².
1. kucanje žile kucavice, puls. B (s. v.   sphygmus;  žile mlahavo bitje 4. … žile sečeńe).
2. isto što boj 1. B (s. v.  arma, bellipotens, certamen, decertacio).

adj. isto što biten. J (s. v.   essentialis).

adv. isto što bitno 1. J (s. v.  essentialiter … bitno … bitjivo).

impf. (prez. sg. 3. bitka) cvrkutati; usp. fitkati. B (s. v.  ptica … zeba friguli, bitka).

adj. koji se tuče, bije. J (s. v.   pugillatorius).

adv.
1. po svojemu bitku, postanju; osnovno, glavno, bitno; usp. bitjivo, samobitno, sopstveno. B (s. v.  essentia … bitno, substantialiter … sobstveno … bitno … samobitno), J (s. v.  essentialiter … bitno … bitjivo). Ar da iz … [navade] pravica postane, bitno potrebuje se. Domin 45. Poganinsko nameneńe … jeste odvergli, kerščansko pak, k kojoj ļubav bitno spada, jeste prijeli. Danica (1847) 68.
2. mnogo, vrlo, osobito. J (s. v.   solide).

n (sg. N bitstvo, G -a, D -u) isto što bitje¹1. Tak li telo tvoje ne najzaverženeša stran bitstva tvojega? Verh 216.