|
blazinka
|
|
|
blazinooblačilo
|
n navlaka, presvlaka za blazinu. Teca pulvinaria, vulgo blazinooblačilo. VZA 13, 63. |
|
blazliv
|
adj. (sg. N m. blazliv, n. -o) psovački, (bogo)hulan; usp. blazļiv, blazniļiv. J (s. v. blasphemus). Premisli ako je [govoreńe] bilo blazlivo proti Bogu ali svecem Božjem. Berke 53. |
|
blazļiv
|
adj. (sg. N m. blazļiv, n. -o, f. -va) isto što blazliv. H (s. v. ), B (s. v. ). Blazļiv mesto blazniļiv. ABC 10. |
|
blaznenje
|
n (pl. N blaznenja) isto što blaznost 1. Iz serca idu mišlenja huda … blaznenja i vsačkovo ostalo hudo. Vram post A, 11 a. |
|
blazneńe
|
n (sg. NA blazneńe, pl. A -a) gl. im. od blazniti.
1. isto što blaznost 1. B (s. v. blasphemia … blaznost … blazneńe … špotańe … ošpotańe Boga ali Sveteh … psost … psovańe; blazneńe). Prez blazneńa proti … Bogu, svetcem … živeti ne morete. Zagr I, 209. Krivoprisigańe [nam se iskažuje] kakti strašno blazneńe Boga. Krist blag II, 297.
2. isto što prilizavańe. B (s. v. blandimentum … dragomileńe … mileńe … gladeńe … blazneńe s naznakom da je dalm. ). |
|
blaznik
|
m (sg. blaznik, GA -a, D -u, pl. NV -i, G -ov, D -om, A -e, L -eh).
1. onaj koji psuje, kleveće, laže; hulnik, skvrnitelj; usp. blaznivec, spaka 3. B (s. v. blasphemator, blasphemus; blaznik). To su vezdašnih vitezov šege i kušlumi, hvala, lažac, pianec, silnik, blaznik, loter, kurvaš. Vram post B, 42 a. Štimaš ti, blaznik, da ja na ništar štimam tvoje … krivo prisegańe. Šim prod 3. Blaznik govori od Boga ona koja zna da nisu istinska. Zagr I, 204. Govorim z vami, blazniki, oskruniteli imena Božjega. Matak II, 407. Kleti, psovati i pošiļati človeka k vragu, kaj je ovakvem blaznikom boļe? Krist blag I, 269.
2. laskavac, licemjer. B (s. v. s uputom na prilizavec).
3. budala, glupan; usp. blazen1 2. B (s. v. ). |
|
blazniļiv
|
adj. isto što blazliv. Blazļiv mesto blazniļiv. ABC 10. |
|
blazniti
|
(se) impf. (inf. blazniti; prez. sg. 1. blaznim, 2. iš, 3. -i, pl. 1. -imo se, 2. -ite, 3. -e, -iju, -iju se; imp. sg. 2. blazni; imperf. pl. 3. blazniahu; pridj. akt. sg. m. blaznil, n. -e, pl. m. -i, n. -a; pridj. pas. sg. m. blazńen; ptc. prez. sg. A m. blaznečega; pril. prez. blazneč 5, -i Jurj 131).
I.
1. vrijeđati, oskvrnjivati ono što se smatra svetim, uzvišenim, psovati, huliti. H (s. v. blaznim), B (s. v. allatro, blasphemo … blaznim …blaznil sem …blazniti … Boga i Svete špotam … psujem … psovao sam … psovati Boga i Svete s naznakom da je dalm.; blaznim), J (s. v. blasphemo). Jesu pak heretniki [oni] ki blazne i protiv govore. Vram post A, 72 a. Vitezi bili [su] se kockali za ńegovu haļu. Oni koi je nesu dobili jesu blaznili. Šim prod 406. Koji ļudi ne svete imena Božjega? Oni ki blazne govoreč da je vrag [sve] stvoril. Mul pos 501. Gore kak Turčini [muži] blazne. Danica (1840) 2. Da opravičiju svoje čine, jesu blaznili one koji se jesu vklańali Bogu. St kol (1866) 175.
2. griješiti. Verujte da su blaznili krivo sudeč … bližńega svojega. Zagr I, 533. Ako u pisańu blaznim, oprostite slabomu! Aleks gaju 338.
3. gladiti, milovati. B (s. v. blaznim s uputom na gladim).
4. govoriti bez smisla; buncati; ludovati. H (s. v. blaznim), B (s. v. blaznim). Nikaj je to, nikaj, dite blazni, naj se prekriži, ne bude mu do sutra nikaj. Starine 25, 62. Vendar si mi natovoril rečih kriveh, nepristojneh, blazniš nekaj od pokojneh. Horv kal-a (1834) 38.
II. refl. ~ se uzajamno se psovati, vrijeđati. Na kaj nas vrag navlastito skušava? … Na serditost … da se fantimo, jalimo, pregańamo, blaznimo … ne složimo, nego po peklenski živemo. Mul pos 542. Bi ti se priteščalo … čez celu … vekivečnost prebivati z dušami skvarjenemi … koje se … med sobum preklińaju, blazniju i z zubmi drapļeju. Verh 415. |
|
blazniv
|
adj. (sg. N n. blaznivo, A f. -u) koji psuje, vrijeđa, sablažnjava; usp. blaznovliv. Ako bi kteri blaznivu ali sramotnu reč kteru rekel, da bi se moral za takovu pregrešku ob samom kruhu i vode postiti. Habd ad 1172. Premisli ako je bilo (tvoje mišljenje)blaznivo, gizdavo … nečisto, krivično. Mul zerc 56. |
