Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m (sg. G blaznivca) isto što blaznik 1. Kapitanu Demetra blaznivca od Judaša Makabeuša glava be odsečena. Vram kron 15.

f isto što blaznost 1. Blaznivost čuje se od sake strane. Mul jač 42.

adv. na uvredljiv način, sablažnjivo. Ov plemenitaš … mašu je poslušal, pri ke, gda bi ove iste reči … čul, gizdavo i blazno je rekel: To ne istina. Habd ad 343.

f (sg. NA blaznost, G -i, L -i, I -jum, pl. NA -i, G -ih, D -jam, I -mi).
1. vrijeđanje onoga što se smatra svetim, uzvišenim, huljenje; psovanje; usp. blažen, blaznenje, blazneńe, blaznivost, blazńeńe, psovańe 2 psovka 1. H (s. v. ), B (s. v.  blasphemia … blaznost … blazneńe … špotańe … ošpotańe Boga ali Sveteh … psost … psovańe;  blaznost), J (s. v.  blasphemia … blaznost). Blasphemia iliti blaznost je reči kaj suprot Bogu. Šim prod 403. Kajti veli: » … tebe je vrag dal«, to ne muža preklinańe, nego je blaznost suprot samomu Bogu, ter vnogo gorša od kletve. Mul zerc 136. Ježuš … je bil … na smert obsuğen kajti se on … za božanskoga sina je očituval, kaj … aldovnički poglavari … za blaznost jesu očituvali. Krist žit I, 139.
2. isto što prilizavańe. B (s. v.   blaznost  s uputom na prilizavańe).
3. sablazan, navođenje na zlo; usp. spačka 3. H (s. v. ), B (s. v.  s uputom na spačeńe).
4. ludost; bedastoća. H (s. v. ), B (s. v.  s uputom na noria).

adj. (pl. A f. blaznovlive) isto što blazniv. Spomeni se če si gde govoril … reči … krivoprisežlive, blaznovlive, kletlive. Kraj 79.

n (sg. I blazńeńem) gl. im. od blazniti; isto što blaznost. Ni istina … da kakvu lehkotu z vašemi kletvami, blazńeńem i neterplivostjum čutite. Matak I, 221.

adj. (sg. N m. blažen, -i, n. -o, f. -a, G m. n. -oga, f. -e, A m. -a, -oga, blažen, -i, n. -o, f. -u, V m. blažen, -i, n. -o, f. -a, L f. -e, I f. -om, pl. N m. -i, n. -a, f. -e, G m. -eh, D m. -em, A m. -e, n. -a, V m. -i, f. -e, I m. -emi; komp. i superl. sg. N m. blaženeši, najblaženeji, n. -e, D f. najblaženešoj, pl. N m. -i) blažen.
1. 
a. koji je ispunjen osjećajem najvećeg zadovoljstva, sreće, presretan. H (s. v.  blažen, blažen norc, blaženoga činim), B (s. v.  beatus, palam, ter; blažen, blaženoga … činim, blažen ti), J (s. v.  beatificus, beo), X (s. v.   bonus).  Vsaki človek od nature žele i potrebuje dobro sebe i blažen biti. Vram post A,V. Veruje [bogatec] da je blažen. Habd zerc 105. Razbluditi narod je … Giz znal … pomilil ga vsigde da tak malo je blažen. Henr 198. Blaženi siromahi duhom, ar je ńihovo kraļestvo nebesko. Katek 120.
b. koji ispunjava srećom, koji usrećuje. Vrata su ğunğena, vugli z smaragduša i prag je v blažene hiže z beriluša. Jurj 31. O blažena vura bila kad se ļubav počela. Popevke 211. Čižmar [bivši] pun blaženoga ufańa … da teh 50 jezer rainičkov videti bu mogel. Lovr ker 41. I čujem reči blažene i drage. Gal 144.
c. rlg. koji je savršen u vjerskom pogledu; blagoslovljen, svet; titula blaženika. B (s. v.  angelus … duh blaženi, beatifico, beatus, beo, clausula, Macharia;  blažen), J (s. v.   divus).  Po muke, dele i truda [ki] ruk svoi hranil se bude, blažen jest. Vram post A, 42 a. Vu mladu nedeļu [copernice] … zataje Boga i blaženu djevicu Mariju. VZA 5, 7. Blaženi Job veli. Kempiš 75. Paulinus Draškovič vumerl je leto 1322. … i zaradi svojega svetoga živleńa je blažen ozvan. Danica (1842) 44.
2. u im. službi: isto što blaženik. B (s. v.  beatifico, beatissimus, beatus, fasti, caelestis, Macharia; blažen, blaženik). Usliši i videti pusti me blažene (u raju).Jurj 37. Z vnogemi čudi razglašen med blaženemi računa se (Augustin Trogiranin).Vitez raf 98. Blaženstvo vekivečno … žeļu blaženeh i odebraneh zveršene spuńava i zasitčuje. Katek 28.

impf. (inf. blaženeti; prez. sg. 1. blaženem; pridj. akt. sg. m. blaženel) crkv. proglašavati koga blaženim; usp. blaženiti. B (s. v.  beatifico, beo).

f rlg. blažena žena, pravednica; žena od Crkve službeno proglašena blaženom. B (s. v.   beatus;   blaženik).

m rlg. blažen čovjek, pravednik; onaj koji je od crkve službeno proglašen blaženim. B (s. v.   beatus;   blažen s uputom na blaženik, blaženik).