Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

f (sg. N bledoča, A -u) isto što bledost. B (s. v.   pallor).  Kuliko krat zvun jezika vu vbogeh govori ista takaj obraza bledoča. Matak II, 114. Kad buš videla da taj bližńi smerti čas momu ženstvu … bledoču zavdal bude, tak prišepni mi te reči … pak moja lica budu se požarila. Zadar 36 a.

adj. v. bledočrlen.

adj. (sg. N m. bledočerlen, pl. N f. -e) svijetlocrven. J (s. v.   luteus).  Ako oči bledočerlene ali žutkaste postale jesu … [ovca] zasegurno betežliva je. Živinvrač 143.

adj. (pl. N bledolici) isto što beloličen; u im. službi: onaj koji je blijeda lica. Okol na okol ńe stali su mladi bledolici i danokradci. Lovr ad 136.

adj. svijetlomodar. J (s. v.  livesco, lividus). Nahağaju [se] tiči kojem klun na miru bledomoder ostaje, ter vendar dobri tiči jesu. Fink 24.

f osobina onoga koji je. bledomoder. J (s. v.   livedo).

adj. koji slabo vidi pri svjetlu. B (s. v.   lusciosus).

f stanje, osobina onoga koji je blijed, bljedilo; usp. bledeńe¹, bledina, blednost, bledoča. H (s. v. ), B (s. v.   pallor;  bledeńe, bledost), J (s. v.   luror).  Bledost [Lazaru] obraz be ves premenila. Jurj 23. Zna [zimlica] za sobum ostaviti bledost obraza. Mul zerc 30. Smertna bledost pokrila je vre lica ńegva. Lovr derž 41.

adj. isto što beloličen. B (s. v.   lusciniosus).

adj. (pl. N f. bledozelene) svijetlozelen. I bledozelene si vrbe nad plavkastim ribńakom spiju. Domj kip 51.