| baka2 | m mađ. baka; pješak u vojsci. Mnogi ki si negda bil pri husarih oficir sada bi te zastrl, skril svaki baka. Vidr jel 93. |
| bakalaureuš | m lat. baccalaureus; onaj koji je završio maturu, gimnaziju. B (s. v. baccalaureus). Včera bil si licenciatuš, bakalaureuš. Gašp IV, 843. |
| bakanal | m (sg. G bakanala) njem. (iz lat.)Bacchanal. višednevne svetkovine s orgijama u čast boga Bakha, bakanalije;fig. Kaj na tvem ketaču tega bakanala spoznal si ne tajne horvackega bala. Krl 134. |
| bakenbart | m (pl. I bakenbarti) njem. Backenbart; dugi zalisci. I bana Mažurana [sem videl] z bakenbarti sivi. Krl 125. |
| bakerni | adj. (pl. G m. bakerneh) bakren; usp. bakrast. Ako želiš [vugorke] … dugo zaderžati … zakipi vu … posudi … i nekuliko bakerneh penez i s tem ńe popari. St kol (1866) 127. |
| bakica | f dem. od baka1; hip. bakica. Bakica (naslov).Pav pop 52. |
| bakla | f (pl. I baklami) isto što bakļa (i ista etim.). Cesar zapove ga [s. Lovrenca] … z goničemi baklami … prepikati. Gašp III, 438. |
| bakļa | f (sg. N bakļa, G -e, A -u, pl. N -e, I -ami) vlat. facla; luč, zublja, baklja; usp. bakla. H (s. v. ), B (s. v. candela, fax, fressus, lampado, lucerna, teda; bakļa, luč s uputom na bakļa), J (s. v. fax, funale, taeda), P (s. v. taeda 965). Hotejuči [vu pivnicu] dole stupiti naj z sobum zanese bakļu. Pom 9. Bole obstati ne more kak svetlost jedne bakļe vu nazočnosti sunca. Verh 405. |
| bakļica | f dem. od bakļa; bakljica. B (s. v. facula). |
| bakļonos | m isto što bakļonosec (i ista etim.). J (s. v. taedifer). |
