Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m stara ratna sprava za razbijanje zidova; ovan; usp. oven. B (s. v.   aries  s uputom na boran;   boran s uputom na oven s naznakom da je dalm. ).

adj. (sg. G f. borbonske) koji se odnosi na Burbone, burbonski. Filipuš V. kraļ špańolski iz hiže borbonske pervi … iz ovoga sveta je preminul. Prid kron 19.

impf. (prez. sg. 3. borboče) glasati se poput purana; usp. brbotati. Pura borboče, klopotec klopoče. Gaj posl 7, 12.

adj. (pl. N f. borbotļive) u svezi borbotļive vode vode koje žubore; usp. brbotliv. Padale su dole po zaviateh brežańkih borbotļive vode. Krizm raj 65.

f zool. u svezi ptica ~ (vjerojatno)pura ili ptica koja se glasa poput pure. Ptica borbutača. Gaj vsak 5.

m (sg. G borcviteza) bot. isto što brzvitez. Kade se krave mleko vuzme … borcviteza dati jesti, takaj se mleko poverne. VZA 5, 112.

n isto što boreńe 5. Od skerbļivosti dohağalo je smertno borejńe. Švag kvadr 27.

m dem. od bor; okićeno božićno drvce. Al je Božič tužen nami, tužen borek mali. Kir pop 19.

m isto što boritel 2. B (s. v.   agonista  s naznakom da je dalm.; borenik s uputom na borac, boritel s naznakom da je dalm. ).

n (sg. NA boreńe, G -a, DL -u, I -em, pl. N -a) gl. im. od boriti II; usp. boj.
1. borba; tučnjava; odupiranje. H (s. v.  boreńa … začetek, boreńe junačko, boreńe końaničko, boreńe pešičko), B (s. v.  agon, agonia … z bojazlivostjum i skerbjum boreńe koje pamet bantuje i meša… ili kakti jedno skradńe koje dijaki trepidationem zovu t. j. posledńe trepetańe … vmirajuči vu trepetańu, agonisma, apheteria, athlos, conflictatio, conflictus, contentio, decertatio, discrimen, obluctatio, pugillatus, pugna, symmachia; boreńa … začetek, boreńe), J (s. v.  agon, brabeum … dar boritelov najmre vu igri boreńa doblen, colluctatio, decertatio, obluctatio, oppugnatio … suprot boreńe … bieńe … vojuvańe … podstupeńe … podstup … podjemļeńe … naskočeńe), P (s. v.  febris 194), X (s. v.   cerno).  Potreba [je] i obstati vu delańu pokore [i] boreńu suprot nepriatelom. Zagr I, 235. Sedem vur [se jesu] tukli i samo noč je boreńu konec postavila. Nov horv 10 b.
2. nastojanje da se što postigne ili ostvari. B (s. v.  certamen, pertinacia). Spervince prez nekakove turobnosti i truda boreńa k … [radosti] ne zajdeš. Kempiš 115. Sad vre žeļnim boreńem se isčeju [časti]. Bedek 5.
3. sport. rvanje; usp. rvańe. H (s. v. ), B (s. v.  athletica, certamen, clinopale, lucta, pale, pancratium), J (s. v.  brabeum, lucta), X (s. v.   luctor).
4. natjecanje, nadmetanje. B (s. v.  aemulor, certamen, certatim, certatio, colluctatio, commissio, concertatio, gymnastice, palaestra, palaestrice, palaestricus … mešter boreńa, pulvis), J (s. v.  certamen, kypellomachia … boreńe i vadļa vu pitju i pianstvu), P (s. v.  agonotheta 316, bravium 709). fig. B (s. v.  psychomachia … boreńe krepostih i pregreških v duše).
5. muka, patnja; usp. borejńe. Jeda li si ti od nečutļiveh stvari, na pomiluvańe vu kervavom boreńu položenoga gospona tvojega, negibļiveši? Nadaž 108. Gdo ima ļuteše boreńe neg on ki se tersi sebe samoga obladati. Kempiš 6. Patra gvardiana teška boreńa poprimeju i spusti dušu. St kol (1819) 212.
6. u svezama protivno ~ odupiranje, otpor. B (s. v.   reluctatio);  smrtno / skradńe / zadńe ~ umiranje; borba sa smrću, agonija. B (s. v.  agonia … z bojazlivostjum i skerbjum boreńe koje pamet bantuje i meša… ili kakti jedno skradńe koje dijaki trepidationem zovu t. j. posledńe trepetańe … vmirajuči vu trepetańu), J (s. v.   agonia).  Ti mene [pohodi]… i kada se duša moja na skradńem smerti boreńu turobila bude. Zrin tov 117. S. sin Hugo … svetemi šakramenti ńe na zadńe boreńe okrepi. Gašp II, 144. Gospone, da bi oni bili videli istoga na boreńu smertnem kričati! Lovr derž 76; z rečmi ~ prepiranje. B (s. v.   verbivelitatio).