Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m onaj koji brana, vlači; usp. vlačitel. B (s. v.   branac  s uputom na vlač, vlač s naznakom da je dalm. ), J (s. v.   occator).

n gl. im. od branati; vlačenje; usp. braneńe², vlačeńe. B (s. v.   occatio;   branańe s uputom na vlačeńe).

impf. (prez. sg. 1. branam; pridj. pas. sg. N m. branan) vlačiti; usp. vlačiti. B (s. v.  cratio, deocco, occo, pectino;  branam s uputom na vlačen, vlačen s naznakom da je dalm. ).

adj. (sg. I f. brandeburgskom) isto što brandeburski. Karlo herceg lotaringski … pobil se je z vojskum brandeburgskom. Vitez raf 241.

adj. (sg. N f. brandeburska, G m. -oga) koji se odnosi na njemačku pokrajinu Brandenburg, brandenburški; usp. brandeburgski, brandiburški. Na putu [je] hercežia bavarska i brandeburska. Šim prod 282. Ferdinand [je] … komendant Magdeburga, glasovitoga varaša brandeburskoga. Prid kron 64.

adj. isto što brandeburski. O nesrečna bila brandiburška sila. Popevke 207.

adj. koji se odnosi na brana 1. J (s. v.   occatorius).

n (sg. NA braneńe, G -a, L -u, I -em) gl. im. od braniti.
1. obrana (na sudu ); zaštita (tjelesna, duševna, moralna ); usp. bramba 1, brana 2, branišče 2, brańenje, brańeńe. B (s. v.  actio, allegatio, apologia, cavillatio, defensio, evictio, executio, mucro, mundium, praesidiarius, propugnatio, protectio, tuitio; brana, braneńe, prid. braneńe,pismo … pismo zpričavańa ali braneńa proti prokrivleńu); J (s. v.  advocamentum, defensio), X (s. v.  tego, tueor). Daj [Bože] … pamet i mudrost [zemeļskomu kraļu] ka mu je potrebna na ravnanje i brańenje ļuctva tvojega. Kraj 380. Na ovom svetu [Bog] plati Finešu ovo zažgano dike božje braneńe. Gašp III, 182. Dal mu je kruha za hranu i meč za braneńe proti … nepriatelom ńegovem. Krist blag II, 110.
2. ograničavanje, odlaganje. B (s. v.  exceptio, intercessio).

n isto što branańe. J (s. v.   occatio).

m (pl. N braniči) isto što branitel 2. Mi se ne moramo prokuratori nego braniči i priateli pravice zvati. Poslen 117 a.