Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

n (sg. N berbotańe, G -a, L -u, I -em) gl. im. od brbotati.
1. mucanje, tepanje; usp. brbočeńe. B (s. v.  balbuties, haesitantia;  berbotļivost). Čujuč tulika šeptańa, berbotańa … rekel bi pervi …: »Vnogi v cirkvu vlezaju z malemi grehi i iz cirkve pak izhağaju z vnogemi … zatepeni grehi.«. Matak II, 179.
2. brbljanje, blebetanje. B (s. v.   hirundo;   berbotļivost).

impf. (inf. berbotati; prez. sg. 1. berbočem, 2. -es, 3. -e, pl. 2. berbotate; pridj. akt. sg. m. berbotal).
1. govoriti nerazložno, bez dubljega smisla; govoriti o nevažnim stvarima; brbljati, blebetati; usp. bekati 1, brbotiti 1, brbrati 1. B (s. v.   berbočem  s uputom na berbotim, berbotim), J (s. v.  deblatero, obstrepo). Kaj berbočeš, oče, k mene jadovito? Magd 82. Vu težačtvu z jezikom tepete i nesramno berbotate. Matak I, 17. Plaudern, berbotati, berbočem. Mat gram 172. KAJ žuhko je, ne ferfla, ne berboče. Krl 117.
2. teško i pogrešno izgovarati, mucati, tepati; usp. bekati 2, brbotiti 2, brbrati 2. B (s. v.  allucinor, balbucinor, haesito;  berbočem s uputom na berbotim, berbotim, bledem).
3. izrugivati, rugati se komu. Ar kteri gospodin za zlo ne bi vzel da bi ga sluga ńegov ž nim govoreči berbotal. Habd ad 1116.

impf. (prez. sg. 1. berbotim, barbotim B s. v.).
1. isto što brbotati 1. H (s. v.   berbotim),  B (s. v.   berbotim).
2. isto što brbotati 2. B (s. v.   barbotim  s uputom na berbotim, berbotim).

adj. (sg. N m. berbotliv).
1. isto što rečļiv 2. Moj jezik ni tak berbotliv, on zna … mučati. Merz 2 b.
2. mucav; usp. bekav. B (s. v.  balbus … bekav … berbotliv).

m (sg. N berbotlivec).
1. isto što brbotļivec 2. B (s. v.   balbus).
2. isto što brbotļivec 1. P (s. v.  blatero 295). Med težaki je nekoteri veliki berbotlivec, koj ne zna drugač vreme trošiti … nego z razgovori škodlivemi. Matak II, 364.

adv. (berbotlivo) isto što brbotļivo; usp. bekavo. B (s. v.   balbe).

f (sg. N berbotlivost) isto što brbotļivost 2. B (s. v.   balbuties).

m (sg. N berbotļivec, pl. D -vcem).
1. brbljavac; usp. brbļivec 1, brbotlivec 2, brbraš, brbravec. B (s. v.  dolium, hirundo, berbotļivec), J (s. v.   rabula).  Z onem … ne druži se … koj je berbotļivec i prilizavec. Krist žit I, 310.
2. mucavac; usp. bekavec 1, brbļivec 2, brbotlivec 1. B (s. v.   haesitator;   berbotļivec).

f (sg. N berbotļivka) brbljavica; usp. brbravka. Kaj je pak ova berbotļivka došla? Jandr 60.

adv. (berbotļivo) mucavo; usp. bekavo. B (s. v.   haesitanter).