m (sg. NA broj, G -a, DL -u, A -a, I -om, pl. N -i, G -ov, A -e).
1.
a. određena količina, jedinica sadržanih u nekoj množini, skup, broj. B (s. v. aliquammulti, catechumenus 2. … zval se je on koi vu broj oneh koi su se kerstiti imeli iz poganinov ali od Židovov je se zapisal da se nauči ona ka su k kerstu potrebna i takaj zapovedi božje i s. matere cirkve kakti i vezda da pače i vsako dete doklam ne jošče kerščeno, conscriptus … pripisani zvali jesu se pervič oni koi su iz końaničkoga reda vu senatu pribrani bili da bi večnikov broj se spunil, pluralis, segrego … iz broja purgarov koga spehnuti), P (s. v. momentum … kakov god akoprim najmańi pridavek k vagi da se jednakomerje vučini… pridavek takov broju penezih 675, sambuca … skladnopojna povudrica škrińica je iz tenehnih deščic … na gorńem stoleku … napete ima žice medene koje se na stanoviti broj dvemi šibicami biju 411). Zato berže časa dobar broj soldatov skupivši v kloštar doteče. Habd ad 202. Na spovedi … se mora povedati broj i fela greha. Mul pos 891. Prevzetni zbog broja, prez reda se puste ter najdoše boja. Henr 201. Poselo je anda muškeh glav vu broju okolo pet jezer. Ev 3.
b. red, grupa, kategorija. B (s. v. adscriptitius, beatissimus, canonizo, catechumenus, myrias), J (s. v. apotheosis). I daše im ždreble ali šorteš i pade ždreb oberh ali verhu Matiaša, i pridružen be k broju jedennadeste apoštolov. Vram post B, 34. [Margareta] je med coperni broj vuzeta. VZA 5, 110. Ako budete prez ļubavi proti bližńemu, ne budete v broju zebraneh. Matak II, 361. Je li nesmo morebiti i mi iz broja oneh koji vu posleh … sveta ovega čisto zakopani, celo živleńe svoje sprevağaju. Krist blag II, 5.
2.
a. znak za izražavanje količine, brojka, znamenka; usp. brojnica 2. B (s. v. arithmetica, arithmeticus, arithmos, calcularius, chilias, computus, numeralis, numeratim, numerus, par, punctum, quotus; broj), J (s. v. aera, chilias, numerus), X (s. v. numero). Ovde mu je bilo mašni broj dotergnuti. Nadaž 33. [Bužan] vučil je ļudi one koteri vu svojeh meštriah osedeli su bili i broj činili vu magištratušu samo. Kerč najvr 12.
b. količinska oznaka unutar iste kategorije. B (s. v. catalogus, ogdoas). Moj dragi … priatel neka zna … da sem na začetku vsakoteroga doguvanja postavil broj let. Vram kron 2. Broj sedmi je Bogu kruto dragi. Gašp II, 343. Zadńič pun najemov 100 let star, vu letu poleg kerščanskoga broja 104, je ov … apoštol … mirno vu Gosponu zaspal. Danica (1847) 55.
3. Broj dio Svetoga pisma (IV. knjiga Mojsijeva).Čteje se (to)vu knige Broja. Šim prod 309.
4. u svezama cel ~ broj koji nije razlomljen. Navuk tretji [govori] kak se more drobiš na cel broj, ali pak cel broj na drobiš obernuti. Šil 55; glavni ~ broj koji izražava količinu. Glavni broji jesu takve brojne reči z kojemi na pitańe kuliko odgovarja se. Nem jez 127; neparni ~ broj koji nije djeljiv s dva. Opita vas [vrag], kuliko penez imati hočete, vi pako morate povedati, ali samo neparnoga broja. Brez mat 21; parni ~ broj koji je djeljiv s dva. Reci onomu z kojem hočeš igrati da ono kaj derži vu leve ruke naj povekša z kakvemgoder hoče parnem brojem. Šil 364; poredni ~ broj kojim se označava red. B (s. v. ordinalis).
5. izr. na broju onoliko koliko kazuje prilog količine ili brojna oznaka. J (s. v. pauculus … malobrojni … kruto mal na broju, paucus … malobrojni … mal … redek na broju, septenarius … sedmeri … sedmerobrojni … sedem na broju imajuči). Jedna starica … poveda vezda da ńih bilo je sedem na broju. Velikov 63; ni broja ne znati, prez broja puno, neizmjerno. Vnogi prez broja, čisla i računa … jesu, ki ne poslušaju Božju reč. Vram post A, VII. [Nim] ni broja, ni čisla, ni računa ne znamo. Vram post B, 109; polak / poleg našega (vašega, ńihovoga … nemškoga) broja, na naš broj po našem računu, preračunato. P (s. v. coena centenaria … Večerja v koju se ni više od sto krajcerov, polag nemškoga broja, trošilo, zvan onih koja doma zemļa rodi 129). [Lampaša] su srebernari precenili na tri jezera i petsto škud, što čini rańiškov na naš broj sedem jezer. Habd zerc 497.
