Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

bubańe	n (sg. N bubańe, G -a, I -em) gl. im. od bubati 1; bijenje, udaranje. H (s. v. bubańe, bubańe nogami ali rukam), B (s. v. ), J (s. v. pugna, supplosio). Na našeh mužeh stoi … da … se … lepem načinom proti svojem ženam iskažuju … ne jur … bubańem po herbeteh. Zagr IV, 100.
bubańek	m (pl. N bubańki, A -ńke) veća ili manja izbočina ili uzvišenje. Do zemļe bili su vnogi oštri pečine bubańki iliti verhunci. Fuč 63. Ide prečki čez ńive, jarke, bubańke. Horv kal-a (1823) 38.
bubati	(se) impf. (inf. bubati, bubati se; prez. sg. 1. bubam, bubļem, buba, pl. -aju se; pridj. akt. sg. m., bubal; pril. prez. bubajuč). I. 1. udarati, tući (koga); usp. buhati I, bušiti 1, bušivati. H (s. v. bubam), B (s. v. batuo, percutio; bijem,bubam, buham … buhati … bubam … odkud govorimo: nabuhal ali nabubal se ga je kakti jednoga końa), J (s. v. gallo, percutio, quasso … večkrat terem … razhitavam … bubam … tresem, supplodo … z nogami tla tučem … roštam … lupam … bubam). Nesu je hoteli … primarjati … kot su se neki … navučili … za kite vlekuč, šakami bubajuč. Habd ad 970. Ja … moju ženu… tučem, bubam. Zagr IV, 118. Bubati, -am, oder, -ļem … schlagen. Krist anh 4. 2. udarati, lupati (po čemu).J (s. v. crepido). Kapļe kakti grah debele počele su bubati po krovu. Danica (1848) 123. 3. tresti, drmati. Rütteln, bubati. Nem jez 35. II. refl. ~ se tući se, udarati se; usp. buhati II, bunkati se, buńketati se. J (s. v. pugnus). Negda k … kihačam poteku, ter se po herbteh i glavah bubaju. Habd ad 866.
bubejn	m isto što bubeń 1. P (s. v. tympanum … equestre 415).
buben	m (sg. NA buben, pl. N -bni, I -bni) isto što bubeń 1. P (s. v. aenestor 368). [Urša] veli da je buben z kožice. VZA 5, 107. Davidu … jesu … z bubni i šipi naproti izhajali. Gašp II, 71. Vsi vlovļeni … bubni, zastave … kancelaria … i spodobna imaju se … predati. Vojn art 12. Bekavi gluhaki … z terbuhi kak buben mužikaški. Krl 47.
bubeń	m (sg. NA bubeń, G -bńa, L -bńu, I -bńem, pl. N -bńi, G -bńev, A -bńe, L -bńih Danica 1846, 83. - bńeh. Zagr II, 379, Švag I, 293, I -bńi). 1. bubanj; usp. boben, bobeń, bubań 1, bubejn, buben. H (s. v. ), B (s. v. anacara, signum, tympaniolum, tympanum; buben), J (s. v. tympanum). Kraļ brusianski [je] zadobil velikeh pušak 66 [i] bubńev parov 8. Prid kron 9. Najjače pekel pune gda tuliko jezer vojnikov na glas trubent i bubńev … v harc poteče. Habd ad 1006. Pod bubńi i sviralami bila je straža premeńena. Rob II, 115. Vzemi bubeń, pak bubnaj. Cepel 137. Po snegu blodiju muži, bubenj mertvečki ruži. Krl 87. 2. izr. na bubńu na javnoj prodaji, dražbi; usp. bubań 2. Grunt nam je na bubńu, vrag sam zna gdo je kriv. Krl 25.
bubikopf	m (sg. A bubokopfa) njem. Bubikopf; vrsta kratke frizure. On pograbil naglo škare, reže Kati kite … »Sad bar imaš bubikopfa!«. Žmig buna 89.
bubin	adj. (sg. N m. bubin, n. -o, f. -a) koji se odnosi na buba. B (s. v. ).
bubnańe	n gl. im. od bubnati; isto što bubńańe. B (s. v. ). Na daļe bi povlekli bili, ono na licah pogano bubnańe. Habd ad 838.
bubnati	impf. (inf. bubnati; sup. bubnat; prez. sg. 3. bubna; imp. sg. 2. -aj) isto što bubńati 1. B (s. v. tintinaculus). Vzemi buben, pak bubnaj! Cepel 137. Z susedom sud je komaj se zišel, volek je doboš bubnat odišel. Pav pop 45.