Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

pf. (inf. bubnuti; prez. sg. 3. bubne; imp. sg. 2. bubni; pridj. akt. sg. f. bubnula) pf. od impf. bubati; usp. bušiti.
1. prema;bubati 1udariti, lupiti. B (s. v.   bubam),  J (s. v.   pugnus).  Tak je … šakum … ali čimtem bubne. Habd ad 998. Sirkovica … ju je bubnula pak odišla. Starine 25, 27.
2. baciti. Bubnuti, tresnuti, hinwerfen. Krist gram 212.

n gl. im. od bubńati 1; udaranje o bubanj; usp. bubnańe. B (s. v. ).

m (sg. N bubńar, I -em, pl. N -i) onaj koji bubnja. H (s. v. ), B (s. v.  anitympanista … ritni bubńar, tympanista, virgator; bubńar). ritni bubńar), J (s. v.   tympanista),  P (s. v.  aeneator 368). Trumbetaši, bubńari, cigulili su. Habd ad 837. Kakti bubńar, jesi pozval tve norie pregledat. Horv kal-a (1834) 38.

f ženska osoba koja bubnja. H (s. v. ), B (s. v.   tympanistria;   bubńarica), J (s. v.   tympanistria).

f (sg. A bubńariu) bubnjanje kao zanimanje. [Jantol] obšanil je meštriu i povdal se v bubńariu. Horv kal-b (1830) 42.

impf. (inf. bubńati; prez. sg. 1. bubńam, 3. -a, pl. 3. -aju; pridj. akt. sg. m. bubńal; pridj. pas. sg. n. bubńano).
1. udarati u bubanj; usp. bobńati, bubnati. H (s. v.   bubńam),  B (s. v.  tympanizo, tympanum;  bubńam). Bubnjaju pak komendrijaši, harfari i trumbentaši. Krl 95.
2. lupkati (prstima).Ne pristoji se … sedeč … z perstmi bubńati. Mul šk 495.
3. fig.
a. mnogo pričati; trabunjati. Žena taki zaklopoče, bubńa, digne halabuku. Kal-b (1806) 41.
b. zvati, pozivati. Buš bubńal na vendetu. Horv kal-b (1830) 40.

m dem. od bubeń 1; mali bubanj. J (s. v.   tympaniolum).

adj. isto što bubrečni. J (s. v.   renalis).

adj. bubrežni; usp. bubrečki, bubrežni. B (s. v.   renalis).

m (sg. N bubreg, pl. N bubrezi, bubregi B s. v. nephriticus,G bubregov, D -om, L -eh) anat. isto što bubrek 1. B (s. v.  ahertae, laboro, nephriticus, nephros, ren; bole me bubregi, bubreg). Stanovit mešnik, celo leto bubregov bol strašnu podnašajuči … zevsema zdrav postane. Gašp III, 559. Bubregi, die Nieren. W 5.