|
buden
|
adj. (sg. N n. budno, f. -a, pl. D f. budnem).
1. koji se odvija bez spavanja, besan (o noći).Noć je budna, noć je duga. Domj sunc 36.
2. u svezi budne stvari ovozemaljski život. On nas derži za šalčine … koji se le budnem stvarjam podlažemo. St kol (1866) 179.
3. izr. budno oko pažnja. Vsaku moje budno oko tam na kvaru najde. Domj kraj 9. |
|
budeńe
|
n gl. im. od buditi 1; buđenje; usp. buğeńe. H (s. v. ), B (s. v. ). |
|
budeti
|
impf. (inf. budeti; prez. sg. 1. budim) biti budan, bdjeti. Budeti, im. v. inf. aufseyn. Krist anh 4. |
|
budi
|
konj.
1. rastavni veznik (često u korelaciji s budi, ali, ili): ili, ili … ili, bilo … bilo. B (s. v. abactus, acetabulum, amphiteatrum 2. … zlamenuje mesto gde se bore i seku dva budi iz šale ali z istine, antemeridianus … predpoldnevni listi … pisani budi ali dani, ballista … samostrel budi koi hita strele budi koi kameńe, catacumbae, decoctio, fructus … sad … plod … dreva budi ali poļa, rudis, quantuscunque, sublinguium … list budi trava ka se pod jezik deva gda se zvižga ). Tak si dužen vsegdar Boga … dičiti, budi zdrav, budi betežen. Kraj 27. Nosi na tom svetu, za voļu Krištuša, kaj goder se suprotivnoga pripeti, budi ono na telu, ali na duše: budi iskano, ali najdeno: od Boga, človeka, vraga. Mul pos 109. Niti vu tom [ziskavańu betežnikov] budi trud ali teškoča, budi prijeta nezahvalnost, ali podnešen pregon ńega [odkupitela] vstaviti mogla jesu. Raf 7.
2. dopusni veznik.
a. u svezi s neodređenim zamjenicama) ma, makar. B (s. v. aedificium). Sejati ništar drugo ne, nego predekuvati, vučiti reč Božju, gde gode budi to. Vram post A, 56. Pasete [ovce Božje] pašum duhovnum … ne zaradi kakovoga merskoga zemeļskoga dobička, ali budi za kakove velike dohodke cirkvene, nego za dohodke vekivečne nebeske. Petret XXVI.
b. (s veznikom da)premda. B (s. v. cum, quamvis).
3. načinski veznik: kao. B (s. v. aditus). |
|
budilo
|
n ono što budi; ono što potiče, uzbuđuje; usp. buditel. B (s. v. excitatorium, suscitabulum; budilo, buditelica). |
|
Budimkińa
|
f (pl. N Budimkińe) žena iz Budima. Tom prigodom … priča Mlinarić, [on] me vkanil, kak da su Budimkińe tamo bile u refectoriumu. Građa 8, 407. |
|
budimski
|
adj. (sg. G m. budimskoga).
1. isto što budinski 1. [Ti] si iz budimskoga torna lukal v zvezde. Horv kal-a (1839) 50. Te imel je od skarlatnog brokata benečki ogerlič, vitez budimski, velmož, baron. Krl 82.
2. u svezama ~ grad isto što budinski 2. [Bog] je z puščenum iz neba svetlostjum ves opatički klošter obstrel, ku ne samo kraļ, ńe otec, nego i vsi budimskoga grada stanovniki … dugo videli jesu. Nadaž 84; ~ Sinan mađarsko koplje;fig. Popali ti pole nemškutar, Lutoran … budimski Sinan. Krl 66. |
|
budin
|
m engl. pudding; vrsta kolača. Anglianski budin. Birl 49. |
|
Budincani
|
m pl. (G Budincanov) isto što Budinci. Herceg lotaringski … včinil je zabit turske zastave … na vidilo Budincanov, nagovarjajuči je da se z dobra podadu. Vitez raf 211. |
|
Budinci
|
m pl. ljudi iz Budima, grada u Mađarskoj; usp. Budincani. Budinci bihu tad kot prahi vetreni, jer Ježuš biše nad nami Sigečani. Zrinski 94. |
