Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

adj. (sg. N m. budinski, G m. -oga, L m. -om, I n. -im).
1. koji se odnosi na Budim, grad u Mađarskoj; usp. budimski 1. Sužań Arslan ki vezirstvom bivši budimskim opasan … list šale ne kasan. Zrinski 27. Ovde je janičarski aga vlovļen i baša budinski. Vitez raf 175.
2. u svezi ~ grad Budim, grad u Mađarskoj danas dio Budimpešte; usp. budimski 2. Onde v gradu budinskom buduči, Carol z hotenjem Elizabete kralice … vmre od one rane. Vram kron 44. Kraļ [je] Ferenca nazad vzel i poslal im Marka Mišļenoviča, budinskoga grada porkulaba. Vitez raf 134.

m čovjek koji budi; koji potiče, uzbuđuje; usp. budilo, buditelica 1. B (s. v.  suscitator, vigilarius, buditel). Ein Aufwecker, ov buditel. Mat gram 41.

f
1. žena buditelj; usp. buditel. B (s. v. ).
2. sat za buđenje, budilica; usp. budilo. B (s. v. ).
3. bot. u svezi ~ trava budileljica,Filipendula ulmaria. B (s. v.   ulmaria).

(se) impf. (inf. buditi; prez. sg. 1. budim, -im se, 2. -iš, 3. -i, -i se, pl. 3. -e; pridj. akt. sg. f. budila; ptc. prez. sg. G m. budečega, pl. G m. -eh; pril. prez. budeč) buditi.
I. 
1. prekidati kome spavanje. H (s. v.  budim, ki budi), B (s. v.  budim, buditelica), J (s. v.  expergefacio, rcsuscito), X (s. v.   cieo).  Bratec spava, sestrica ga budi. Popevke 196. Speče cucke ne treba buditi. Mikl izb 170.
2. moralno podizati; sokoliti, hrabriti, poticati. H (s. v.  budim, buditelica, ki budi), B (s. v.   budim),  J (s. v.  expergefacio, resuscito), X (s. v.   cieo).  Da nas [Ježuš] na gusto ovoga šakramenta prijemańe budiš i podižeš. Mil vert 59. Vsaki dan ponoviti moramo naše napervovzetje i k terseńu nas buditi, kakti da bi denes stopram redovniki bili postali. Kempiš 30.
3. uzbuđivati. B (s. v.   budim),  X (s. v.   cieo).  Človeče … tvoju misel gusto budi li imańe? Magd 21.
II. 
1. refl. ~ se prestajati spavati. B (s. v.   surrectito).  Povernul se angel koi be iz mene govoril i obudi me kak človeka koi se budi ze sna svojega. Mil vert 99.
2. javljati se. A slaviček, drobni ptiček … gusto se budi. Popevke 208.

f (pl. N budnice) rodoljubna poticajna pjesma, budnica. Karmine zle orgula, misleč da strofe jesu te: repača-renaissance, slavijanske budnice. Krl 116.

konj. isto što buduč³. Budoč vre večer včińen, reče dvorniku svojemu gospodin vinograda. Vram post A, 51.

adj. (sg. N m. buduč, n. -e, G m. -ega, -jega, f. -e, A m. -i, f. -u, n. -e, L f. -i, I n. -em, pl. N m. -i, G m. f. -eh, D m. -em, A m. -i, n. -a, L m. -eh).
1. koji će se dogoditi. B (s. v.  aruspex, indoles … narav … nagneńe mladosti na zlo ali dobro … zlameńe v mladeh budučeh dobrot, posthumus), P (s. v.  feriae 68). Hvala … mertveh, navlasito kada je istinska, ni nego valuvańe doidučem i budučem ļudem. Kerč dužn 6. [Ufańe] človeku na tuliko je hasnovito da ga batrive z budučem dobrom. Brez diog 128.
2. idući, sljedeći. Buduči dan sobotni vu večer došel je k ńoj. VZA 6, 266. Z ovem cepeliši bude se nočas plesalo i zato delo ovo ne more se za buduči den ostaviti. Krist blag II, 266.
3. u im. službi (n. pl.)buduča ono što će se dogoditi. B (s. v.  provideo … buduča prevideti, providus … previdļiv … skerbļiv … previdļiv budučeh … skerbļiv za buduča), J (s. v.  auguro … prorokujem … buduča povedam). Plačļivi sin otca si od ńeg sad išče, sad zamrla sestra za bratom svem vrišče; plaču nazočna, budučeh se boje, obstat ne mogu v jedinosti svoje. Henr 210.
4. u svezi gram. vreme buduče v. vreme.

adv. ubuduće; usp. bodoče. Morebiti to ishodi da se buduč cirkve marliveše budu pohağale. Danica (1834) 46.

konj. (obično u svezi s da)uzročni veznik: budući da, jer; usp. budoč, buduči. B (s. v. ). Nekorisno je govoriti buduč tla dosta ńega … hvale. Kempiš IV. Duša naša mora kruto draga biti buduč da jeden tak verh znanec ńu sebi za tak dragu cenu je prikupil. Krist blag II, 216.

konj. (obično u svezi s da)isto što buduč³. Ar kak se gode na ovom svete venci svecki … devojačkeh glav pristoje, tak se gore, na nebe, ov venec duhovni pristoi svete Marie … buduči ov venec ńe kruto drag i vugoden. Kraj 171. Buduči pak da Ivan i Ferenc bani horvatski deržali su na stran Ferdinanda, Ivan kraļ postavil je bana Horvatom Krištofa Frangepana. Vitez raf 140. Buduč oder, buduči indem ich binn. Krist gram 66.