| buskańe | n gl. im. od nepotvrđenoga gl. buskati; isto što leskańe. Vaše veseļe, obradošča, mirnost jest jedno buskańe sunca, koje ne prez oblaka. Šim sl 34. |
| busloman | m (pl. I buslomani) musliman; usp. musulman, musurmań. Tam kerščeniki pomešani stanuju z Turci buslomani, ki ńim gospoduju. Krizm osm 43. |
| buslomanstvo | n (sg. D buslomanstvu) muslimanstvo. Bogu i tebi i vsemu buslomanstvu hoču biti, doklam živem vu sužanstvu. Krizm osm 385. |
| busul | m tal. bussola isto što kompas. Onomu plavčica ne mre se vtopiti kojega desnica zna timun voditi, s kim busul, vrica virno zna živiti. Zrinski 264. |
| buš | |
| buša | f mađ. busa »zdepast«; sitno planinsko govedo, vol. Buša f. kleiner untersetzter Ochs. Krist anh 4. |
| bušast | adj. (sg. N m. bušast, A f. -u) trbušast; zaobljen. Za lasi [je] pograbila debela Mica bušastu Marinku. Lovr ker 50. Mora se … prišč … z nožem, koi na oštroj strani bušast je, čisto van zestrugati. Živinvrač 136. |
| bušev | adj. (sg. G n. buševoga) koji se odnosi na buš 1; šimširov. P (s. v. color buxeus 904). |
| bušija | f (sg. A bušiu, L -e) isto što busija (i ista etim.). Dočekali su ga [Vugri] vu bušie. Vitez raf 110. |
| bušinac | m bot. isto što bušinec. J (s. v. pulicaria). |
