Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

adj. koji blijedi, nestaje; prolazan. P (s. v.  color evanidus … begliva farba 901, litera fugiens … litera nestajuča … slovka begliva … pismo nestajuče ali zaterlivo od starosti … plesnivosti etc. ali kajti niti tinta niti papir ni dober 341).

f (pl. N beglučkińe) tur. begluk; vrsta puške koju su rabili begovi. Arnautke, kufernjače, beglučkinje, harcuvanke … zežgal se je lagum na bednjanske flanke. Krl 64.

adj. (sg. N m. begļivo) isto što begliv. Nu, je istinito, zaručnica je stidļiva, vreme je begļivo, ļubav je redka – hitro k oltaru. Rak mlad 7.

adv. bježeći, brzo nestajući; nestalno, prolazno. B (s. v.   fugaciter).

m tur. bey; isto što beg². Kasnije šaļe paša jedno … odeleńe vojnikov u bejev stan da ga uhvate, ali [su] … morlaci, koje si je bej za svoju segurnost navjel, ogńa dali. Nov horv (1835) 224 b.

adj. koji se odnosi na bej; begov. Kasnije šaļe paša jedno … odeleńe vojnikov u bejev stan. Nov horv (1835) 224 b.

impf. (inf. bejžat; imp. sg. 2. bejži; pridj. akt. sg. m. bejžal).
1. isto što bežati 1. Bejžal bude preko morja kot pred suncem beži zorja. Popevke 200.
2. isto što bežati 3. Sveta bejžat … na ńem živet, ter ne videt, je prez duha živiti. Popev 30.

interj. onom. za oponašanje dječjega plača. Be, beka! (zu Kindern). Krist gram 144.

m đak koji još nije upisan u školsku knjigu. B (s. v.   beanus).

n gl. im. od bekati; glasanje ovce; usp. beketańe. J (s. v.   balatus).