Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

(se) impf. (inf. beleti, beleti se, prez. sg. 1. belim, belim se, 3. -i, -i se bele, pl. 3. -e, -e se, -iju se, imp. sg. 2. beli; pridj. akt. sg. m. belel, pl. m. belili, f. -e; pril. prez. beleči se).
I. 
A. 
1. postajati bijel, svijetao, bijeljeti; biti / bivati bijel, isticati se bjelinom; usp. beleti II. 1, izbeluvati, obeluvati pobeluvati II. B (s. v.  caneo … trave beleti počińaju). Beleti, weiss werden. Krist gram 78.
2. postajati užaren. B (s. v.  candefacio … belim … razbeļujem … žarim … zažarujem … ogńeno činim), X (s. v.  candeo … candesco … počińam beleti … glühend werden).
B. 
1. isto što plajhati. B (s. v.  insolo … na suncu sušim … plajham … belim). Beleti, plajhati, bleichen. W 39.
2. dovoditi (što) do užarena stanja (o kovinama ); usp. izbeļuvati, izvručuvati, razbeļevati, razbeļuvati I, razvručuvati I. B (s. v.  candefacio … belim … razbeļujem … žarim … zažarujem … ogńeno činim, ustrina … mesto gde se železo beli). On je gospodar ražen belel suprot takovomu dogovańu. Starine 25, 7.
3. vaditi drvetu vanjski najmlađi svijeli sloj, bjeliku, bijelj. B (s. v.  belim … belo iz dreva jemļem).
II. refl. ~ se
1. isto što beleti I. 1. H (s. v.  belim se), B (s. v.  albeo … belim se, albesco … bil postajem … bel bivam … belim se, albico … beli se belem vse poļe mrazom, albor … belim se … pobeļujem se od drugoga, candeo … belim se … svetim se poglavitum belinum, candesco … belim se, candico … belim se … pribel jesem; beleči se … zabelni, belim se … beleti se), J (s. v.  albeo … belim se, candeo … belim se). Povsuda je balžamum, lilium beli se i z vugodnum šafran farbum čerleni se. Jurj 32. Divojčica vodu gazi, noge ńoj se bele. Popevke 188. I sneg se drobi i beli, na zlatnom pramu kaj zvira. Domj sunc 21.
2. postajati, biti usijan, užaren, žariti se; usp. beliti II. 2, razbeluvati se, razbeļuvati II, razvručuvati II. B (s. v.  candesco … belim se … ogńenem … ogńem postajem … zažaram se … začerlenujem se, recandeo … opet belim se od ogńa), J (s. v.  candeo … belim se kakti ogeń), X (s. v.  candeo … belim se od ogńa).
3. isto što sedeti²II. B (s. v.  belim se … 2. belim se od starosti ili sedem), J (s. v.  caneo … sed sem … sedim se … belim se).

adj. koji se odnosi na Belgiju; usp. belgijumski, belgiomski. Belgianski kraļ lut. vere [je], ali ńegva detca odhranuju se vu kat. veri. Danica (1842) 6.

adj. isto što belgijanski. J (s. v.  suppl. belgicus).

adj. (sg. G m. belgiomskoga) isto što belgijanski. Spomenek čini od plemenitoga jednoga mladenca … ne dalko od Leodiuma, belgiomskoga varaša, roğenoga. Nadaž 136. Skrovnost ovu čudnovitu … premišlaval je … Rupert redovnik … vu varašu Leodium zvanom, deržańa belgiomskoga iliti dolńe nemške zemle. Gašp II, 41.

adj. (sg. N f. belgracka, pl. N m. -i) isto što belgradski. Perńu je znova triebe početi, vun odlagajuči oneh kaptolomov svedočtva kako su budinski, belgracki, bosnanski. Perg 136. Je li vu vsem kerščanskom svetu ono vreme bila cirkva tak obilna z čistem zlatom … kak je obilna bila belgracka D. Marie cirkva? Gašp III, 510.

adj. (sg. NA m. belgradski, N f. -a) koji se odnosi na Belgrad (ime nekih gradova, npr. u Dalmaciji, Srbiji i Mađarskoj ); usp. belgracki, belogradski. B (s. v.   albensis).  Belgradska Device Marie cirkva (naslov).Habd zerc 460. Da pako legļe zabrane Serbļem Sriem napastuvati, kraļ Lauš činil [je] gorńi grad belgradski zidati. Vitez raf 103. Biškup [je] belgradski, veliki prepušt zagrebečki i kanovnik, prior auranski. Danica (1842) 50.

f (sg. N belica, A -u, pl. G belic).
1. zool. isto što belka 1. a. B (s. v.  belka riba … belica, riba … belka … belica).
2. bot. vrsta šljive s plodom svijetle boje,Prunus sp. Dreva donašaju sliv belic. Im lad 429.
3. piće koje se tako zove po svijetloj boji. Dva-tri natekneš na ńega puže, koji ti mesto beržolic služe, na koje piješ potlam belicu, zato i jesi bled tak vu licu. Danica (1839) 93.
4. bot. u svezi pšenica ~ vrsta pšenice. P (s. v.  siligineum 549).

m ličilac, soboslikar. B (s. v.   tector).

m bot. samo u svezi belikar trava v. trava.

n (sg. N belilo, G -a, I -om).
1. 
a. sredstvo za bijeljenje ili izbjeljivanje, bijela boja; usp. belina 3, belnica, belitnica, belo¹ 1. B (s. v. ), J (s. v.  albarium … belilo z kem stene hiže bele, albedo, cerussa, increto, marmoratum), P (s. v.  cerussa 726). Carusa … flaibas, belilo, plaibas. Syl 2, 407.
b. sredstvo za mazanje lica kako bi bilo bjelje; usp. belina 4. B (s. v.  fucus 3. … fajta … rumenilo … belilo … lažļiva farba;  belilo s uputom na fajta).
2. pranje. B (s. v. ).
3. isto što beleńe 2. B (s. v.  s uputom na beleńe).
4. isto što belina 1. B (s. v.   candor;   belina).