| belošar | adj. isto što belopisan. B (s. v. macula). |
| belota | f isto što belina 1. J (s. v. albedo, candor, fortex … belota na kraju rože lista). Vu vsem telu lepa belota kako sneg belila se je. Šim prod 164. Puščina, samočnost živleńa, mučańe … trapleńa tela, belota oprave … vesele ga. Vrač bern 6. |
| belovacenski | adj. koji se odnosi na Bellovacum (danas Beauvais ), grad u Francuskoj; usp. belvacenski. Nekoteri biškup belovacenski [odhitil je] vsu opravu. Matak I, 43. |
| belovarski | adj. (sg. N m. belovarski, G m. -oga, f. -e, A f. -u, L f. -e) koji se odnosi na Bjelovar, grad u sjevernoj Hrvatskoj. Kńiga mudrosti … na hervatski jezik prenešena po Ignacu Kristianoviču, kotara belovarskoga podjašprištu i župniku vu Kapeli. St kol (1866) 173. Da bi nam Cesar mogel dobre spat … v svoje hiže carske, a mi pak pri naše šesnaeste varaždinske, belovarske. Krl 24. |
| belozub | m (sg. N belozub, G -a) pas sjajnih, bijelih zubi. P (s. v. canis aglaodus 1027). |
| beložilast | adj. koji ima istaknute tetive. B (s. v. tendinosus tisk. beloilast; s. v. tendo … bela žila). |
| beložolt | adj. (sg. G m. beložoltega) bijel i žut. Si barjaki i horugve beložoltega krentuha … se se dimi, damfa, kuha. Krl 63. |
| beložuten | adj. (sg. N f. beložutna) svijetložut. Od ovud vnogi dolaze stoli, iliti nature odpirańa vnožina scaline, koje smrad i gušča na dno počne sedati, beložutna bivati. Lal vrač 87. |
| beluk | |
| belvacenski | adj. (sg. G m. belvacenskoga, L m. -om) isto što belovacenski. Čtejem i drugu peldu vu knigah Vincenca belvacenskoga. Nadaž 9. Postavil je Eražma Bog osebujnoga beležnikov pomočnika … kak iz žitka po svetom Antoniu … i Vincencu belvacenskom izpisanoga videti moremo. Gašp II, 667. |
