Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

adj. (sg. L f. bernskoj) koji se odnosi na švicarski grad Bern; u svezi bernska država kanton Bern. Ov zbor … derži se vu zürihskoj, ali vu lucernskoj, ali pak vu bernskoj deržavi. Danica (1842) 26.

n v. brńeńe.

m pl. (A Berolince) stanovnici njemačkoga grada Berlina. 16. lukovčaka Haddick Berolince kruto je prestrašil. Prid kron 73.

adj. (sg. N f. berolinska) koji se odnosi na njemački grad Berlin. Dala je na svetlo štamparia berolinska zroke zbog kojeh kraļ brušanski Saxoniu je zasel. Prid kron 64.

f (sg. N bersa, G -e, A -u, I -um) lat. versa.
1. vinska sriješ, birsa; usp. birsa. B (s. v.  cremor, radulanus, tartarum;  bersa). Ako pak ovoga praha nema, niti ga imati ne more zaradi siromaštva, onda naj vzeme praha zemeļske tikve pol kvintice, berse zgotovlene kvinticu jednu. Lal pupk 204. Iz takove pako vože pohabļene perva skerb biti mora vsu bersu odstrugati. St kol (1819) 204. fig. Želodec mu je dlenav i z bersum obložen. Krl 48.
2. talog mokraće. B (s. v.   subsidentia).
3. u svezi zubna ~ zubni kamenac; usp. bersnatozub. B (s. v.   odontholithos).

adj. (pl. A m. bersaste) koji je pokriven birsom, na kojemu ima birse. B (s. v.   mucidus).  Mečovoje slavne na bersaste pintnjake pokopali smo snočka kod turopolske Mlake. Krl 83.

m onaj koji ima zubni kamenac; usp. bersa 3, nečistozub. B (s. v.   scabro).

v. brst(-).

v. brš-.

v. brt-.