Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m
1. isto što besnoča. B (s. v.  s uputom na stočina).
2. isto što mahnitost 1. B (s. v.   bis  s uputom na mahnitost).

f (N bisaga, G -e, A -u, I -um; oblici sa pl. ne mogu se razlikovati od oblika za pl. t.,bisage) isto što bisage (i ista etim.). B (s. v.   dvojača  s uputom na bisaga), J (s. v.  hippopera, mantica, sarcina … breme … bisaga … torba rubja i ostaleh potrebneh stvarih puna), X (s. v.   manus),  P (s. v.  hippopera: końska bisaga 180). Van iz kloštra na prošeńe almuštva izhajajuč, bisagu na ramenu … je vsigdar nosil. Gašp II, 588.

f pl. t. (NA bisage, G bisag, L -ah, I -ami) lat. bisaccia; dvostruka torba za nošenje tereta preko sedla ili o ramenu, bisage. B (s. v.  ascopera, bulga, hippoperae … toki sedleni … bisage … torba, mantica, manticularius, manticulatus;  kradem). Nasipļem z žutemi [penezi] bisage. Magd 81. On [je] najmre čul da Cindekovica kada z svojum hranum van na sejem ide da ju vu bisage zmeče. VZA 6, 233. Zagledali [detiči] jedne bisage pune penez. Horv kal-b 35.

m pl. t. (NI bisagi) isto što bisage (i ista etim.). Misli da pe … vsaki z svojemi bisagi. Danica (1835) 71. Če bisagi su puni, konji zapregnuti, za francjozeforden … triput prisegne krivo v jenoj … minuti. Krl 122.

m kradljivac bisaga. J (s. v.   manticularius).

adj. isto što besen. B (s. v.  s uputom na besen).

f dem. od bisaga; isto što bisažice. J (s. v.   manticula).

f pl. t. dem. od bisage; (putna)torba. B (s. v.   manticula).

m (sg. NV biser, G -a, bisra Matak I, 373, A biser, -a, I -om, pl. G bisrov Matak I, 383, A bisere, L -ih, I -i).
1. zrnca koja se stvaraju u nekim školjkama i upotrebljavaju se za nakit; usp. biser, ğunğ 1.a. B (s. v.  conchon, gemma, margarita, perla, quaestuosus, unio; biser, bisera tergovec, prid. biser), J (s. v.  baccatus, gemma, margarita, unio), X (s. v.   mare),  P (s. v.  bacca 779). Isti mumak lipi pokorno pristupi, tašan iz bisera ručice mu kripi. Zrinski 55. Školka … bisera kada iz morja izide … odpre se … rosu iz neba prime, onda biser vu sebi okoti. Gašp IV, 532. Vrata jesu iz bisra iliti ğunğa beloga. Matak I, 373. Al s kokicami, kak biser sami … ni nigdo par. Domj prov 10. fig. Biser neprecinene vridnosti, [Sveta Maria] moli [za nas]. Zrin tov 150.
2. fig. a) suza. Kad mi serdce suze toči, dragi biser daju oči. Mul hr 135; b) rosa. Taki vu srebru bu dubrava, taki bu v biserih trava. Domj sunc 13.
3. izr. dati / hitati / metati ~ prasicam / pred svińe davati, govoriti što lijepo, plemenito onome koji to ne zavređuje, koji to ne osjeća i ne razumije. B (s. v.   cibus).  Ne treba ğunğ i biser ali margarite pred svińe metati, ar ga nogami potepčeju. Vram post B, 218. Ne dajte svetoga psom i bisera ne hitajte pred svińe. Mul pos 19; nameriti se na ~ v gnoju neočekivano naići na što lijepo, plemenito u lošoj okolini. B (s. v.   offendo).

adj. (sg. N m. biserni, n. -o, f. -a) isto što ğunğen 1. B (s. v.  monile, murenula;  biserni s uputom na ğunğeni), J (s. v.   gemmeus),  P (s. v.  color candidus 902). Stena od hridi z kiklopskim zidi bisernu mrežu drobi. Domj kraj 7.