Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

adj. koji se odnosi na cenitel 3; nadglednički. J (s. v.   censorius).

m (pl. N ceniteļi) isto što cenitel 1. Budite novozebraneh čestnikov oštri nego zajedno i pravični ceniteļi. Bedek 10.

(se) impf. (inf. ceniti, ceniti se; prez. sg. 1. cenim, -im se, 3. -i, -i se, pl. 3. -e, -iju Brez diog 111; pridj. akt. sg. m. cenil, f. -a, pl. m. -i; pridj. pas. sg. m. ceńen; pril. prez. ceneči).
I. 
1. kazivati cijenu; određivati vrijednost, cijenu, cijeniti. H (s. v.   cenim),  B (s. v.  aestimo, apprecio, censeo, pecunia, pensatus, perstino, pretio, taxo; cenim, ceniti vnogo), J (s. v.  aestimo, censeo, existimo, taxo). Takvi jesu oni teršci ki końe … prodavaju drago je ceneči, hvaleči zverhu neba. Habd ad 324. Zrok ima … kipe malar od sebe zmalane vnogo ceniti. Matak I, 442. Pokehdob ga nesem predrago cenil, tak nikaj ne morem pustčati. Krist anh 213. fig. Zakaj sreču priatelstva predi nesem znal ceniti. Rob I, 150.
2. poštovati. H (s. v.   cenim),  B (s. v.  aestimo, permagnus), J (s. v.  aestimo, bracteatus), X (s. v.   aequus).
3. misliti, imati sud o čemu; usp. štimati. B (s. v.  censeo, deputo, magnipendo, metior), J (s. v.   existimo).
4. vrijediti (u novcu ); koštati, stajati. B (s. v.   liceo),  J (s. v.   depretiatus).
5. izr. naproti ~ licitirati na dražbi. B (s. v.   contraliceor).
II. refl. ~ se
1. biti na prodaju, biti na procjenjivanju. B (s. v.   liceo),  J (s. v.   liceo),  X (s. v.   licet).
2. nuditi na dražbi, činiti pogodbu na dražbi. H (s. v.  cenim se), B (s. v.  cenim se).
3. koštati, stajati. J (s. v.   consto).

m isto što drakmar. B (s. v.   cenkin  s uputom na drakmar, drakmar s uputom na čakļa).

adj. koji se procjenjuje. B (s. v.   pensabilis).

m pl. (D Cenomancom) keltski narod čija se jedna grana u VI st. nalazila u Italiji na rijeci Po, a druga u zaalpskoj Galiji. Opat nekoje ostanke tela s. Školastike (tisk. Skolastike) bil obečal [je] Cenomancom. Gašp I, 615.

adj. (sg. N cenomanski, G -oga) koji se odnosi na Cenomanci. Vu klošter svetora Maura … vse blago i bogactvo cenomanski biškup dal je bil spraviti. Gašp I, 298.

f isto što cena 1. X (s. v.   pretium).

m v. cenzor.

m (sg. N cent, G -a, pl. G -ov, A -e) lat. centum.
1. mjera za težinu. (100 funti ); usp. centa. B (s. v.   centumpondium),  J (s. v.   centumpondium),  P (s. v.  pondus centenarium 675). Bude imal … tišlar … kada delo zgotovi jeden cent masla i jeden cent sira, a drugo ništar. VDA 2, 212. Cent ima 100 funtov. Brojozn 24. Gde je dobra … prigledba, jedna [krava] … pol centa masla prekuhanoga, cent sira pervoga [daje] … ali se onda mora hraniti s poverteļum, deteļum, senom i otavum. Danica (1836) 36.
2. izr. na cente jako mnogo. Ov sam sebe … za pisara preporučiti more, ar ga na cente ima ovdi (pokaže na čelo). Brez mat 33.