Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

n (sg. N cifrańe, DL -u) gl. im. od cifrati (se).
1. ukrašavanje, kićenje, uređivanje; usp. rešeńe. H (s. v.  cifrańe, kamenom cifrańe), B (s. v.  compositio, comptus, cultio, ornatio;  cifrańe), J (s. v.   ornatio).  Mreže pako jesu oholno i nedostojno žensko cifrańe. Fuč 415. Od sada je ńihova lepota, ńihovo cifrańe, ńihovo vsaki den preopravleńe jedini posel. Krist blag II, 278.
2. ukras, ures. O, Boga vredna kči … perve matere naše Eve pobolšańe, ženskoga spola cifrańe! Habd zerc 182.

adj. (sg. N m. cifrast, -i, n. -o, f. -a, A f. -u, L n. -om, I f. -um, pl. N m. -i, n. -a, f. -e, A m. f. -e, L f. -eh, I f. -emi; komp. sg. N n. cifrasteje; superl. sg. N f. najcifrasteša) etim. v. cifra¹; nakićen, ukrašen, jako dotjeran; kićen (o govoru).H (s. v. ), B (s. v.  emblemata, pictus;  cifrast), J (s. v.   trassulus).  Pripeti se … da najcifrasteša žena v vse svoje cifre … tuliko se ne diči kuliko neki siromah redovnik. Habd ad 318. Zrok tomu je ono naturalsko hlepeńe na časti i cifraste oprave. Zagr I, 205. Sad počneju oni dva svojega … ciļa z vsakojačkemi prirečji i cifrastemi rečmi naprvo stavļati. Građa 8, 418.

adv. etim. v. cifra¹; kićeno, ukrašeno, dotjerano; usp. cifrano. Odpri vre vezda oči, ti gospica … ka se izebranem vinom napajaš, ka se tak cifrasto opravļaš. Habd zerc 120. Cifrasto [je], kak se pristoji kraļevske kervi, opravļena. Gašp IV, 406.

m (pl. G cifrašagov) mađ. cifraság; isto što cifra¹1. Dečki … vsaki nekaj vzemete da se teh cifrašagov berže mentujem. Poslen 97 a.

(se) impf. (inf. cifrati, cifrati se; prez. sg. 1. cifram, -am se, 2. -aš, -aš se, 3. -a, -a se, pl. 1. -amo, -amo se, 3. -aju, -aju se; pridj. akt. sg. m. cifral, f. -a se, pl. m. -i; pridj. pas. sg. N m. cifran, n. -o, f. -a, A f. -u, pl. G m. -eh; pril. prez. cifrajuč) etim. v. cifra¹.
I. ukrašavati, uređivati, kititi (koga / što); usp. resiti. H (s. v.  divojka ka gospu … cifra, haļa vsakojački cifrana, kamen beli, kamenom belim, kupa rezanem delom cifrana), B (s. v.  acuncula, adorno, aero … medo … kufer … brunc mešam … 2. medom falšlivem cifram, agnus, como, compono, cosmeta, distinguo, orno, phalero, scalpturo; cifram, cifran, cifrano, haļa), J (s. v.  aero, como … lasi rugam … kinčim … snažim … cifram, decoro), P (s. v.  ornatrix 315), X (s. v.   como).  Divojke [z venci] … najpoglavitešu tela svojega stran, glavu cifraju. Habd zerc 41. Gospa z … skerbjum cifra i kinči svoje telo, koje danas ali zutra bude moralo zegniti. Zagr I, 157. Mati cifra i kinči sama kčer svoju. Krist blag II, 261.
II. refl. ~ se
1. ukrašavati se, uređivati se. B (s. v.  colo, mangonizo, cifram se, kamen). Svojega tovaruša [ona] je pozabila, drugomu se cifra i gledi prez srama. Vram post B, 113 a. Od one dobe nigdar se Elizabeta več ni cifrala. Habd zerc 131. O grešna duša … ļubiš opravu… s kum se cifraš i opravļaš. Švag kvadr 54. Je li ne delam vezda od jutra do noči, ali onda ne bum se ničesa nit doteknula, nego cifrala, frizerala, skerbela s kem si budem vreme kratila. Odv isk 19.
2. hvaliti se. [Jelovica] naj se z tem ne diči niti se naj ne cifra da nema detce. Mul pos 728.

m (sg. N cifravec, pl. N -vci) etim. v. cifra¹.
1. isto što cifrak 1. Tigurina čteje: »Compluti tui« – cifravci. Šim prod 55.
2. isto što cifrak 2. J (s. v.   ornator).

f etim. v. cifra¹; žena koja uređuje svojti gospodaricu. J (s. v.  ornatrix … cifravica, divojka koja gospe spravļa, kinči).

m (sg. I cifrešagom) etim. v. cifrašag; isto što cifra¹1. Od dela jedneh hlač … z cifrešagom … R 1. Limit 7.

f (sg. N cifrica, G -e, pl. NA -e, G cifric, D -am, L -ah, I -ami) dem. od cifra¹.
1. prema cifra¹ 1. H (s. v. ), B (s. v.   ).  Da bi polovicu onoga truda na cifrańe duše svoje odlučili, koga na cifrice gńiloga svojega tela čine … Bogu prijetni bili [bi]. Habd ad 615. Idu da domačemu delu od doma vujdu ter cifrice svoje vani pokažu. Gašp III, 966.
2. žena koja se pretjerano ukrašava, kaćiperka. Zakaj ada takvima kaštigum kaštiga Bog cifrice? Habd ad 270. Takove fele cifrice boļe jesu občini škodlive nego one koje potreboča truca na pogubleńe čistoče. Gašp III, 206.
3. izr. cifrice nazveščati kićeno govoriti. Ar koji cifrice nazveščuju da hvalu zadobe… ovi cirkvu Božju podkapaju. Mulih prod VI.

f isto što cifra¹1. (i ista etim.); fig. Zakaj zato kerščensku cifrost i lepotu ne postavļa s. Augušt v zlatu … nego v dobrom i pobožnom žitku. Habd ad 271.