Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

adj. koji krade crkvene predmete; usp. cirkvotatski. J (s. v.   sacrilegus).

adj. isto što cirkvokradni. J (s. v.   sacrilegus).

m (pl. A cisterciane) lat. Cistertium; pripadnik ogranka benediktinskog reda (prema opatiji Citeaux u Francuskoj ), cistercit; usp. cištercijenž. Pazi kartužiane, cisterciane i vsakojačkoga reda fratre … kak vsaku noč popevat Gospodinu staju se. Kempiš 55.

m v. cištercijenž.

adj. v. cištercki.

adj. (sg. G m. cisterskoga) isto što cišterski. Potverğeńe ovoga navuka … diči pobožne cisterskoga … kloštra redovnike. Nadaž 156.

(možda se može čitati i cistercijenž)m (pl. G cištercienžev) isto što cistercijan. Perva [pelda] budi od onoga ožuraša od koga štemo v hištoriah glasoviteh duhovneh ļudi reda fratrov cistercienžev. Habd ad 380.

(možda se može čitati i cistercki)adj. isto što cišterski. S. cištercki red si [on] odebra. Nadaž 104. Junak stanoviti … po nadehe Duha S., cištercki red si odebere. Gašp I, 893.

f (sg. N cišterna, G -e, pl. G cištern, L -ah) lat. cisterna.
1. isto što četrńa 1. Pred [cesarom] moral se je [sveti biškup] skrivati po suheh cišternah. Gašp II, 427. Koji god z cišterne piju kehlu veliku dobiju. Kal-a (1803) 39.
2. isto što četrńa 2. B (s. v.  canalicola 2. … polëg žlebov sedeči ali cištern siromahi težaki jesu se zvali, canalicula).

(možda se može čitati i cisterski)adj. (sg. NA m. cišterski, G m. -oga) koji se odnosi na red cistercita, cistercitski; usp. cisterski, cištercki, čisterski, čišterski. Fratri cišterskoga reda sada začeše se. Vram kron 36. Pod starost odišel je vu red cišterski ili srakarski. Gašp IV, 321.