Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m isto što curek; fig. Raj blaženstva … curak veseļa … ti si. Magd 59.

n isto što curica. Nekakvo škiļavo curče [je ona]. Danica (1839) 69.

adj. (sg. N m. cureči, pl. G f. -eh).
1. isto što curliv. B (s. v.  liquor … stvar cureča … sok … lit … fajtnoča; mera 5 … mera dugovań curečeh).
2. nestalan, promjenljiv. X (s. v.   fluo).

m (sg. N curek, G -rka pl. G -rkov) tanki neprekidni mlaz tekućine (vode, krvi ); izvor. B (s. v.   curek).  Iz ńegoveh peteh ran videla je [Katarina] pet kervaveh curkov: na svoje ruke dva, na noge dva, a na persa jednoga, dosegajuče. Gašp II, 404. Curek, die Brunnquelle. Krist anh 7.

f (sg. A curendu) augm. od cura; curetina;pej. Moj se gospon vu onu curendu zalupal. Jandr 45.

n (sg. N cureńe, D -u) gl. im. od cureti.
1. prema cureti 1; curenje; kapanje. B (s. v.  cursus 3. … cureńe ili kapańe kervi iz nosa, fluor … tečeńe … cureńe, stagma … kapańe … kapleńe … cureńe;  cureńe), J (s. v.  fluor … cureńe … tečeńe … točeńe, manatio … cureńe … tečeńe … cedeńe). Više puti navadna je kerv … iz nosa vun … cureti, … ovo cureńe je kruto hasnovito. Lal vrač 113. Proti dugom i jakom cureńu kervi iz … ranah hasnovati se moraju hladni obvitki. Nar besn 55.
2. prema cureti 2; ispuštanje (čega) tekuće sluzavoga (o slini i sl. ); usp. cedeńe 3 scejańe. B (s. v.  gonorrhaea … semena človečjega cureńe), J (s. v.  salivatio … slineńe … slin zcejańe ali cureńe).
3. u svezama ~ belo med. bijelo pranje. Vu bolih vutrobe hasnovite jesu ove toplice, kakti cureńe belo, kervotočina. Lal vod 111; dole ~ otjecanje. B (s. v.  defluvium … dole tečeńe … cureńe dole), J (s. v.   defluvium);  nuter ~ utok, utjecanje. J (s. v.   influentia),  X (s. v.   fluo).

impf. (inf. cureti; prez. sg. 1. curim, 3. -i, pl. 3. -iju 4, -e 4; imperf. pl. 3. cureše 2, curiše; pridj. akt. sg. m. curel, f. -a, n. -o, pl. m. -i, f. -e; ptc. prez. sg. N m. cureči, f. -a, A m. -i, f. -u, pl. G f. -eh, A f. -e, n. -a) curiti.
1. teći neprekidno kap po kap; teći mlazom. B (s. v.  cerumen, circumfluo, defluo, diffluo 1 … raztečem se … razlevam se … premačem … curim, excutio, galo, immano, impluo, influo, largifluus, liquidus, liquor, mano, mellifluus, mumia, perfluus, plaga, profluo, profluvium, rhyas; curim, drevo 5, mera 5, mošt 2. … koi pervo prešańa v kopańu curi), J (s. v.  defluo, demano, fluo, immano, influo, irriguus … cureči, stillatitius … kapajuči … kapļajuči … kapļuč … cureči, perfluo), X (s. v.  fluo, lavo), P (s. v.  lippus 116). Suze mu z očiju od jada cureše. Magd 76. Mala i kruto vuska je na jedne barke luknica, čez koju tak tenko i polehko vu onu barku voda curi. Zagr IV, 137. Iz rane čista voda s gnojem curi. Živinvrač 18. Kiša curi, da vse pute mi sprala. Domj sunc 14. fig. Mliko iz tvojega [svete Katarine] vrata curiše … od tvoje muke curi i sada vuļe, kotero vnogih … ļudi zdravju služi. Zrin tov 211. Nikaj ni drugo [ov svet] nego jedna smerduča mlaka, vu koju ves smrad greha i nepokoj duše teče i curi. Gašp III, 537. Blagoslov … na Petrovu hižu je curel. Lovr zap 4.
2. ispuštati što tekuće, sluzavo. B (s. v.   fluidus).  Nos šmerklivi curi. Habd ad 222. Oko vse kontinoma je curelo. Gašp III, 309. Ako [sveče] doma delati hočeš, moraš paziti da loj ne prežgeš, drugač budu curele. St kol 135. Gladni smo kruha, magnifice domine, za cipovom belim nam curiju skomine. Krl 23.
3. pej. kišiti. Tam [se] z crnoga vugla jen oblak pun dežđa sim vleče. Naj curi če 'oče. Pav pop 32.
4. izlaziti, ispadati poput mlaza tekućine. B (s. v.  balanites, clepsydra, fluo, matracium, odaxismus), P (s. v.  infundibulum 957). Hote [na dan sudńi] … i zvezde cureti. Magd 33. Vse to z červi živemi … na živoga pajdaša curelo je. Matak I, 236. Debelo zerno napervo van curi, drobno dole prek prepada. Im lad 52.
5. fig. dolaziti, pritjecati u većim količinama (o novcu).Ako ne bu curelo, bude vendar gusto vu mošńu kapalo. Brez mat 6.

f dem. od cura; djevojčica;hip. djevojče; usp. curče, curička, curka. Kak škrabica, ladičica, nabrekla je tak curica. Ar ni bila sama, gda je bila kmica. Krl 97.

f dem. od curica; hip. Curička mala i bela cvetja je donesla. Prp gora 36. Zlata Jana, još nekuliko samo dana pak buš lepa ti curička. Žmig buna 29.

impf. njem. zurichten; u slagarskom žargonu: urediti slog u stupcu. Meni [Hofman] da jednoga … kolega koji … zna engliaski curihtati (tisk. zu richtati) kako i franceski i mi dva jesma dobila ovo najtežeše delo. Ceraj gaju 107.