Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

A
B
C
Č
D
ğ
E
F
G
H
I
J
K
L
ļ
M
N
ń
O
P
R
S
Š
T
U
V
Z
Ž

debeloglav	adj. (sg. G f. debeloglave) koji ima veliku, krupnu glavu. Drugoč k Jodoku … dolazi [šatan] vu kipu velike, debeloglave kače. Gašp IV, 696.
debelojagoden	adj. (sg. N n. debelojagodnoga) koji ima krupne jagode, bobe (o grožđu).B (s. v. spionicus).
debelokorast	adj. koji ima debelu, tvrdu koru. B (s. v. crustuosus).
debelokožast	adj. koji ima debelu kožu; usp. debelokožen. B (s. v. pachydermusb … debelokožast).
debelokožen	adj. isto što debelokožast; fig. neosjetljiv. B (s. v. intercutitus).
debelonog	adj. koji je debelih nogu. B (s. v. ata, crassipes; noga).
debelost	f isto što debelina 1. B (s. v. aletudo).
debelosuknen	adj. koji je od debeloga, gruboga sukna. J (s. v. pannosus).
debeļak	m (sg. N debeļak, G -a). 1. debeo, ugojen čovjek. B (s. v. ). Vezda je gospon Mxxx vkanļivoga toga debeļaka najmarļiveši zagovoritel i branitel postal. Lovr ad 86. 2. onaj koji voli jesti masno, tusto. B (s. v. ).
debeļina	f (sg. G debeļine, A -u) isto što debelina 2. Cepom koji nečeju v debeļinu rasti najzvunskešu mezdru … prorezi. Horv kal-b (1815) 35.