Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

adj. koji ima dva čela; usp. dvojčelni. J (s. v.   bifrons).  Dvojčel. ABC 9.

m
1. onaj koji ima dva čela. B (s. v.   bifrons).
2. fig. pametan, mudar čovjek. B (s. v.  bifrons … koi zato se imenuje dvojčelec kajti je znal prešestna i previğal je došestna).

adj. isto što dvojčel. J (s. v.   bifrons).

adj. u svezi ~ brat blizanac. Gildart bišk. (dvojčični brat sv. Medarda bš.) 8. jun. St kol (1866) 47.

impf. (inf. dvojčiti; prez. sg. 1. dvojčim) isto što dvojvrstiti. H (s. v.   dvojčim),  B (s. v.   dvojčim  s uputom na dvojstručim).

adj. koji ima dva dlana. J (s. v.   bipalmis).

n (sg. N dvojdnevje, G -a) vremensko razdoblje od dva dana. P (s. v.  biduum 64).

adj. koji traje dva dana, dvodnevni. B (s. v.   biduanus).

adj. (sg. N f. dvojdupla, A f. -plu, pl. A n. -pla) isto što dvojstruk¹3. B (s. v.  amphithalamus, bilix, detero, geminatus;  haļa). Dvojduplu (človeče) uzmi si opravu. Magd 26.

n gl. im. od dvojduplati; isto što dvojvrsteńe. B (s. v.   dvojduplańe s uputom na dvojstručeńe, dvojstručeńe).