| dvojrodica | f žena koja je rodila dvojke; usp. dvorodica. B (s. v. roditelica). |
| dvojrog | adj. dvorog. H (s. v. ), B (s. v. bicornis; dvojrog), J (s. v. bicornis). |
| dvojrogļast | adj. (sg. N m. dvojrogļast, n. -o, f. -a) isto što dvojrasohast. B (s. v. dvojrogļast … dvojrogļasta … dvojrogļasto … rasohast). |
| dvojruk | adj. koji se jednako dobro služi objema rukama. J (s. v. ambidexter). |
| dvojser- | v. dvojsr-. |
| dvojspolen | adj. (sg. N m. dvojspolni, n. -lno) dvospolan. B (s. v. masculo faemina, proles). |
| dvojspolnik | m onaj koji ima dva spola, dvospolac. B (s. v. hermaphroditus … dvojspolnik … muškoga i ženskoga spola sram imajuči; spol). |
| dvojsrcen | adj. (sg. N m. dvojsercni) isto što dvojsrčen. J (s. v. bicors). |
| dvojsrčen | adj. (sg. N m. dvojserčen) koji ima dva srca. B (s. v. bicors). |
| dvojsrčenik | m (sg. N dvojserčenik) onaj koji ima dva srca. B (s. v. bicors). |
