Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

adj. koji ima dva stijenja, stijenjka. B (s. v.   bilychnis).

num (sg. N m. dvojstotni, n. -tno, f. -tna) redni broj dvjestoti. B (s. v.   ducentessimus).

m oficir koji ima pod sobom dvije stotine vojnika. J (s. v.  suppl. ducenarius).

adj. dvočlan; usp. dupliten 3, dvojstručen 3. J (s. v.  suppl. bimembris).

adj. (pl. I f. dvojstrančnemi) isto što dvojen 2. Ovak dvojstrančnemi rečmi pošpotavajuč, on [Šatan] … na desno i na levo razdeluje se čelo [šerega]. Krizm raj 103.

adj. (sg. N m. dvojstručen, -čni, n. -čno, f. -čna) dvostručan.
1. isto što dvojstruk¹1. B (s. v.  adduplicatus, simplaris, tormentum; del, dvojduplan, dvojstručen).
2. isto što dvojstruk¹3. B (s. v.  sunce … dvanajst znameń i svemi peldami dvojstručnemi po keh sunce leto dan prejde).
3. isto što dvojstran. B (s. v.  bimembris, distichus, dualis, geminatus, laena).

n gl. im. od dvojstručiti; isto što dvojvrsteńe. B (s. v.  adduplicatio, conduplicatio, congeminatio, duplicatio, geminatio … dvojversteńe … dvojstručeńe … dvojdupleńe, reduplicatio;  dvojstručeńe).

f isto što dvojvrsnost. J (s. v.   geminatio).

m onaj koji što čini dvostrukim. B (s. v.   duplicator).

impf. (inf. dvojstručiti; prez. sg. 1. dvojstručim; pridj. akt. sg. m. dvojstručil; pridj. pas. sg. N m. dvojstručen) isto što dvojvrstiti. B (s. v.  adduplico, adduplicatus, conduplico, congemino, duplico, gemino;  dvojstručim), J (s. v.  duplico, gemino).