Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

adv. isto što dvojvrsno. B (s. v.  bilix, diptychum, duplicato).

f isto što dvojvrsnost. B (s. v.   duplicitas).

m (sg. G dvojstrugača) isto što dvojstrukač. Takve puce dvojstrugača vredne jesu. Horv kal-a (1832) 43. Ovde … od strani moje imaš polovicu 25 fl … i z menum vzemem od g. porkulaba najvekšega dvojstrugača. Lovr ker 40.

adj. (sg. N m. dvojstruk, -i, n. -o, f. -a, G m. -og, A n. -o, f. -a, pl. N n. -a, A f. -e) dvostruk; usp. dupli, dupliren, dupliten, dvojdupel, dvojdupliten, dvoj, dvojstručen, dvojstruken, dvojvrst¹, dvojvrsten.
1. koji je dva puta uvećan. H (s. v. ), B (s. v.  alterplex, binio, biprora, cauda, duplex; del, dvojstruk), J (s. v.   duplus).  Vsa dvojdupla i dvojstruka, jedno suproti jednomu, i ne včinil ništar zmańkati. Bel prop 111. Kad mi pako sunce zajde, ter mi serdce te ne najde: tako terpim dvojstruke v tel' i duši strašne muke. Mul hr 135. Dvojstruk, zweifach. Krist gram 49.
2. koji se dvaput ponavlja. Dvojstruko nikańe iliti nedopuščańe čini, prav govoreči, jedno potverğeńe. Nem jez 269. Zato [povračna vremenitost] dvojstruko zaime potrebuje vu imenovniku i tužniku. Ğurk 134.
3. koji ima, koji je napravljen od dvije iste ili slične stvari; koji ima, koji je napravljen od dva struka. B (s. v.  amphithalamus, amphiteatrum… gledališče dvojstruko tj. okruglo… da su zevseh stran ļudi iz ńega gledeti mogli, bilix, diplois, distegus, distichon  tisk. distinchon, duplex, porticus;  haļa). Imaju … sebe od okužeńa … občuvati … iz dvojstrukog zroka. Kolera 2, 8.
4. u svezi dvojstruko govoreńe dvosmisleno, dvoznačno govorenje. B (s. v.   dvojstruko).

adv. isto što dvojvrsto 1. Po noči mi vrata tolvaji oboriju … O! Bože! budem moral vse klučenice dvojstruk deti. Jandr 26.

m dvostruko pleteni remen; usp. dvojstrugač. Čuju, gospodična, ja si kupim dvojstrukač i budem ńih za najmenšu falingu vse … vordal. Jandr 85.

adj. (sg. N f. dvojstrukna, D m. -knomu, I f. -knom, pl. I m. -knemi).
1. isto što dvojstruk¹3. P (s. v.  diplois 162, mesaula 872).
2. račvast, rašljast. Dvojstrukomu jeziku ńegvomu dvojstruknemi jeziki odvračalo se je sikańe za sikańem. Krizm raj 158.

adv.
1. isto što dvojvrsno 1. B (s. v.   duplicato).  Akoprem vsega duhana ne pohabi, vendar dvojstruko ovak zmešano dobro … pod naizadńu verst komaj primiti je moči. Duhan 8.
2. isto što dvojvrsno 2. H (s. v.   ),  B (s. v.  aemulor, bifariam … dvojstruko … na dva kraja … na dve strane … razdeļeno … pod dva moduša … na dva načina;  dvojstruko).

f isto što dvojvrsnost. B (s. v.   dvojstručeńe),  J (s. v.   geminatio).

n (sg. N dvojsudčtvo) članstvo u sudskom vijeću koje se sastoji od dvije osobe. J (s. v.   duumviratus).