| dvojsvetečni | adj. (sg. N m. dvojsvetečni) koji se odnosi na dvostruki blagdan. B (s. v. bifestus). |
| dvojščetinast | adj. (sg. N m. dvojščetinasti, f. -a) kojem se čekinje na vratu dijeli u dva reda, raste na dvije strane. B (s. v. bisenus, biseta). |
| dvojšestica | f vrsta novca u vrijednosti od šest apoena. Dvojšestica [čini] … 34xr. Rač 27. |
| dvojšpičast | adj. koji ima dva šiljka, vrha. B (s. v. bifurcatus … dvojšpičast … dvojrasohast … kaj ima dve špice … dva roga … kakti vilice … rasohe … rogļast, bivertex; rep). |
| dvojštibrenec | m isto što dvojharačnik. B (s. v. bicens). |
| dvojtel | m v. dvojitel. |
| dvojtelen | adj. (sg. N m. dvojtelni) koji ima dva tijela; koji se nalazi u dva tijela; usp. dvojtelesen. J (s. v. bicorpor). |
| dvojtelesen | adj. isto što dvojtelen. B (s. v. bicorpor). |
| dvojteńec | m (pl. N dvojteńci) onaj koji ima sjenu na obje strane (o stanovniku Ekvatora).Kada se… ńihova teńa ob drugeh leta dobih sad proti severu, sad proti jugu nagibļe, imenuju se dvojteńci (amphsicii). Danica (1838) 24. |
| dvojtlačnik | m isto što dvojharačnik. B (s. v. bicens). |
