Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m izr. na nikaj ~ onaj koji što uništava, istrebljuje. J (s. v.   exterminator).

m onaj koji živi u djevičanstvu; usp. dev 2, devac. B (s. v.   čist).

num (devetdeset 24, devedeset 8)devedeset.
1. glavni broj devedeset.
a. u samostalnoj upotrebi. B (s. v.   nonaginta;   devetdeset), J (s. v.   nonageni).  Devetdeset = XC. ABC 104. Devetdeset, neunzig. Krist gram 43.
b. u atributivnoj upotrebi. B (s. v.   devetdeset),  J (s. v.   nonagies).  Štimal bi bil da je človek devedeset let star. Habd ad 359. Ako bi zmed sto grehov smertneh … za devetdeset požaluvali se skrušeno … za jednoga pak samo ne bi … požaluvańe ne bi vaļalo. Matak II, 250. Je se devetdeset let star [sv. Ivan] nazad povernul. Krist ap 16.
c. u složenim brojevima a) isto što ~ 1 a. B (s. v.   devetdeset). b) isto što ~ 1. b. J (s. v.   undecentesimus).  Od povodnoga potopa do Abrahama ima dve sto devetdeset i dve lete. Vram kron 4. Tebe se je ovo veseļe pred jezero šestito devetdeset i četiremi letmi pripetilo. Šim prod 32. Devetdeset osem let [je bil] v puščine skriven. Citara 420. Koi ima sto ovec … ostavi devedeset i devet vu puščini. Ev 139; c) ~ i devet mnogo. Morem [peneze] drugomu zvabiti iz žepa ali ormara, ali spod devedeset i devet cigańskeh lokotov. Brez diog 106. Pijmo vu vaše zdravlje trideset tri čebra i devedeset i deveti beden! Krl 45.

num (sg. N m. devetdeseti, devedeseti J s. v. nonagesimus, n. devetdeseto, devedeseto Habd zerc 406, f. devetdeseta, L n. -om redni broj od devedeset.
1. devedeseti. B (s. v.   nonagesimus;   devetdeseti), J (s. v.   nonagesimus).
2. u složenim brojevima. Gda se je pisalo šest sto i devedeseto leto, rimļanski poganini navadu su imali vsako peto leto … varaš rimski očiščavati. Habd zerc 406. Vu letu pet sto devetdesetom vu Rimu … nagla smert je ladala. Fuč 91.

adj. devedesetogodišnji; usp. devedesetni, devedesetoletni. Devedesetletni starec, sveti Januš, poteče za ńim. Danica (1847) 55.

adj. isto što devedesetletni. J (s. v.   nonagenarius).

num redni broj od devedeset devet. B (s. v.   undeceni).

adj. isto što devedesetletni. J (s. v.   nonagenarius).

f (sg. N devenica, G -e, A -u, I -um, pl. NA -e, G devenic, I -ami).
1. kobasica, djevenica. H (s. v.  devenica kobasica, devenica najdebelša, deveničar), B (s. v.  allantoides, longabo, farcimen, fertum, hila, irceus, salsicium, satyra; devenica, deveničar), J (s. v.  Irceus, longanon, murtatum), P (s. v.  farcimen 132, fartor 802), X (s. v.   farcio).  Hote dojti klobasice, pako potlam i devenice, hoču kume vam napiti. Ščerb 65. Devenice tri ali četiri … jele jesu. Starine 25, 40. Naj pozabit na Vinicu, dobiš mastnu devenicu z vučjeg mesa, črev i jeter. Horv kal-b (1828) 43. Stric vujc, šic mic, kraj pisane pečenke i devenic. Krl 32.
2. fig. pletenica (od kose).Gospe … z lasih ferču devenice. Horv kal-a (1832) 38.
3. u svezama bela ~, črna / krvava / krvna ~, jetrena / jetrnica ~ dio naziva za pojedine vrste kobasica. H (s. v.  devenica bela, devenica jeternica), B (s. v.  apexabo … kervava devenica, černa devenica, botellus  tisk. betellus … bela devenica, caryca … černa devenica, insiciarius, insicium … jeternica devenica, devenica), J (s. v.  apexabo … kervna devenica, botellus … kervna devenica, tomaculum … devenica iz jeter). [On] joj je dal devenic černeh i beleh. VZA 6, 236. Apexabo … Kervavica, kobasica. Kervna devenica. Syl 2, 396.

m (sg. N deveničar, G -a) djeveničar.
1. onaj koji pravi djevenice; usp. deviničar. H (s. v.  deveničar, ki devenice nadeva), B (s. v.  allantopoeius, botularius;  deveničar), J (s. v.  botularius, fartor, insiciarius).
2. onaj koji prodaje djevenice. H (s. v.  deveničar … ki ž ńimi terži). Pivarnica … prazna je postala zvun deveničara koi Petricu … z devenicami i z safaladami zasipati je hotel. Lovr ker 27.
3. onaj koji rado jede djevenice. B (s. v.  deveničar … koi rad ńe je).