Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

f (pl. A deveničice) dem. od devenica; usp. devenička. Napravi deveničice i na putru frigaj rumeno. Birl 142.

f (pl. A deveničke, I -ami).
1. dem. od devenica; usp. deveničica. Drugi su se [v pivarnici] z krajcarnicami deveničkami davili. Lovr ker 24.
2. fig. masnica na koži od udarca. Dva foringaši … prav živo zbuhali su se. Slabeši koji po plečih dobro debelo deveničke dobivši zagrozil se je drugomu. Lovr ker 78.

m (N dever, GA -a, pl. A -e) djever.
1. mužev i ženin brat. H (s. v.   ),  B (s. v.   levir;   dever), J (s. v.   levir),  P (s. v.  levir 290). Pod komandum devera svojega Karola … k Renušu potoku poslala je … 50.000 vojniko. Prid kron 3. Schwager, m. svak, dever. Krist anh 127.
2. samostalno i u svezi svadbeni ~ svat koji vodi mladu na vjenčanje. H (s. v. ), B (s. v.  auspex, nymphagogus, paranymphus, pronubo, pronubus;  dever), J (s. v.   paranymphus),  P (s. v.  modimperator 803, paranymphus 274). Dever zaradi preštimańa ponudi plesa s zaručnicum jednomu zmeğ teh mladencev. Šim prod 69. Odpravi nebeskoga posla kakti svadbenoga devera. Gašp I, 884. Zatem [zaručnik] snehe i devere zmed priatelov izbere. Danica (1847) 117.

adj. (sg. N f. deverova) koji se odnosi na dever 1; djeverov. B (s. v.   fratrina).

n stanje onoga koji je djever (mužev ili ženin brat)djeverstvo; usp. bratinstvo 5. B (s. v.   leviratus),  J (s. v.   leviratus).

m bot. devesilj,Ferula sp. B (s. v.  s uputom na ferula).

num (N devet, GL deveteh, I -emi Habd zerc 524, -imi) devet.
1. glavni broj devet.
a. u samostalnoj upotrebi. H (s. v. ), B (s. v.  novem, noveni, numerus), J (s. v.   novem).  Vu vseh računeh ne nahağa se več nego samo deset znameń … jeden, dva … devet i 0 ili cifra. Šil 1.
b. u atributivnoj upotrebi. H (s. v.  devet krat, devet leti star, delov devet), B (s. v.  nonies, novies, novendinum, novennium, septem … sedem gostov čini radost … vzemi devet bu obšanost;  devet), J (s. v.  enneaphtongus, novendialis, novies). More se človek devetimi zrokmi braniti od tutorstva kotero bi poglavnik dal. Perg 105. Kaj ne Maria pametila vu ke je znańe, mudrost i pamet Božja devet meseci prebivala? Habd zerc 88. Obslužava [se] pobožnost kšaverianska devet dnevov. Mul hr 332. Morala [bi banka] van iziti ako bi taki devet klaftrov debel zid med nami bil. Brez diog 106. V egzaminacije devet križov je. Krl 72.
c. u složenim brojevima a) u upotrebama kao pod a, b. J (s. v.  undeoctoginta … sedemdeset i devet). Matužalem [je] … na ovem svete živel devet sto šezdeset i devet let. Vram kron 3. I prez toga dreva sada [Adam] devet sto let i trideseti živel [je]. Habd ad 34. Zmed devetdeset devet vse verne ostale, samo ti neverna pobegla si z štale. Mal neb 15. Ti [si] šupeļak od pedeset i devet let. Lovr rodb 16; b) devedeset i ~ i u svezi ~ puti neodređena veća količina, mnogo. Morem [peneze] drugomu zvabiti … spod devedeset i devet cigańskeh lokotov. Brez diog 106. Ono kaj ti trpel budeš, drugomu devet puti boļe dodija. Brez diog 119.

m (sg. N devetak, pl. G -ov).
1. devetogodišnjak. B (s. v.  devet, devetak).
2. devetina. Takovi [drobiši] jesu ovi: … 7/8, 8/9 … izgovarjaju se pak ovak: … sedem osmakov, osem devetakov. Šil 39.

f v. devetnica.

num (sg. N m. deveteri, I m. -em, pl. N m. -i, G m. -eh, A m. f. -e) brojni pridjev od devet. J (s. v.   novenarius).  On mora ove devetere broje iliti numeruše znati. Mal kal 4. Sedmeri, osmeri, deveteri. Krist gram 47.