| devo | adv. djevičanski. Zaručil jesem vas jednomu mužu da se čisto i devo deržite i nosite Kristuša. Vram post B, 115 a. |
| devojački | adj. (sg. N m. devojački, f. -a, G f. -e, A f. -u, L m. -em, f. -oj, pl. NA f. -e) djevojački; usp. divojački. |
| devojačtvo | n v. devojaštvo. |
| devojaštvo | n (sg. NA devojačtvo, G -a, L -u) isto što devičtvo. Devojačtvo za osebne ļudi je stališ zveršeneši. Katek 103. Mati se budeš ozvala, devojačtvo začuvala. Ev 310. |
| devojčica | f (sg. N devojčica, G -e, pl. N -e) dem. od devojka; djevojčica; usp. devičica, divojčica. J (s. v. virguncula). Na vsem širokem svetu nije bilo nesrečneše devojčice kak Lotika. Lovr ad 32. Ah, hižica to ipak ta je, devojčica gde živela je. Domj prov 7. |
| devojka | f (sg. N devojka, G -e, A -u, L -i, I -om, pl. D -am) isto što divojka 1. Vnogi … štimaju da ženam i devojkam pisma i navuka ne hasnovito znati. Vram post B, 117. Hranila devojka tri sive sokole. Petret 227. Se po tihoj noći spi, samo ja devojka ne. Vil 23. |
| devojkin | adj. (sg. D f. devojkine) djevojčin. Takovo [se] imjenje ne dostoi devojkine sverži. Perg 28. |
| devstvo | n (sg. G devstva, A -o) isto što devičtvo. Zlameno se ruho žene za ńe cvetuče devstvo s pervoga muža imjenja cielo … daje. Perg 89. Za devstva čuvańe [sveti mučeniki] večno obučavańe [v nebu] … vzeli su. Magd 65. |
| dezerter | m (sg. G dezertera) etim. v. dezerterati; vojni bjegunac; uopće osoba koja pobjegne ili bježi; dezerter; usp. dezerterec. Iz skakavca iliti dezertera … imetka … imaju se povleči [60 fl.]. Skak 1. |
| dezerterańe | n gl. im. od dezerterati; dezertiranje. Menši je kvar za armadu dezerterańe kak beteg ili smert. Vit sin 3 a. |
