| erdeļski | adj. (sg. N m. erdeļski, f. -a, G n. -oga, f. -e, L m. -om, f. -oj). |
| erdeski | adj. (sg. L f. erdeski) isto što erdelski; u svezi erdeska zemļa Erdelj, Transilvanija; usp. erdelski 2. Nahajaju se [vračtvene vode] vu erdeski zemļi, Galicii … i Belgiumu. Lal vod 7. |
| erğa(-) | v. rğa(-). |
| eremita | m (sg. N eremita, G -e) lat. eremita; isto što puščenik. Sveti Antun eremita i Juvenkuš pop … bili su ovo vreme. Vram kron 25. Remetah [je cirkva] velikopoštuvaneh patrov svetoga Pavla, vergova eremite redovnikov. Habd zerc 465. Šimeon eremita svedoči da mu je [to] obznańeno bilo. Zagr I, 173. |
| eretičanski | adj. (sg. G f. eretičanske) etim. v. heretnik; krivovjerski, heretički; usp. eretničanski, jeretičanski. Voli smert podjeti nego svojim podložnikom … kakovo eretičanske vere obslužavańe dopustiti. Ratk 7. |
| eretičanstvo | n (sg. G eretičanstva) etim. v. heretnik; isto što heretičanstvo. Celeštinuš, rimski papa od prokletoga eretičanstva bil je oslobodil … ļuctvo Nestoriuša eretnika. Habd zerc 411. |
| eretinstvo | n etim. v. heretnik; isto što heretičanstvo. B |
| eretničanski | adj. (sg. N f. eretničanska, A f. -u, L f. -e, pl. N f. -e) etim. v. heretnik; isto što eretičanski. Bog potrebuje [veru] … ne lažlivu kakova je vera eretničanska. Kraj 44. Ova zapoved vnogo prepoveda … veru eretničansku, vse navuke krive. Citara 300. |
| eretnik | m (sg. N eretnik, D -u, pl. N -i, G -ov, D -om, A -e) isto što heretnik 1. (i ista etim.). B (s. v. haereticus; bludnik, eretnik, heretnik). Što je eretnik? Vram post B, 36. V tulikoj eretnikov … okornosti ni mu … skušńa od katoličanske istine došla. Ratk 1. Vezda su meğ nami vragi ter eretniki. Evang 215. |
| erja(-) | v. rja(-). |
