| egžorcižmuš | (možda se može čitati i egzorcizmuš)m (pl. I egžorcižmuši) rlg. isto što egžorcižem (i ista etim.). Hoču poslati … one černe oblake … kojeh vsi redovniki ze vsemi svojemi najsvetešemi egžorcižmuši rastirati ne budu mogli. Zagr razg 54. |
| egžorcižuvati | (možda se može čitati i egzorcižuvati)impf. srlat. exorcisare; istjerivati (vraga, zle duhove).Počel je g. Boga zažgano moliti i po molitve vrage egžorcižuvati, zaklińati i izgańati. Zagr V, 2, 24. |
| eh | interj. za pojačavanje i izražavanje različitih raspoloženja: žaljenja, čuđenja, oduševljenja, negodovanja. Odidi po gradeh, ali, eh, kulike tam čakaju na te tuge, neprilike? Mal neb 13. Eh, totu bi si moral človek grlo razdrapiti. Velikov 70. Eh, samo jednu noriju imali su … trgovec i apotekar. Cepel 136. |
| ehej | interj. za obraćanje pozornosti na ono što se govori. Ehej, jošče sem nekaj zabil. Tamburl 70. |
| eho | m i f (sg. N eho, I -om) lat. (iz grč.)echo; odjek, jeka. Radivoj … Juraniča mladost viče izmed luga, al mu se prazan gost ehom ruga. Zrinski 183. Ako zakriknem: Bernarduš, odgovarja meni govorliva eho iz svetlodolske drage. Gašp III, 519. |
| ej | interj. za izražavanje želje, čuđenja, prijekora. Ej, na mladom letu veselemo se. Citara 135. Ej, kraļevski posli ne smeju se zadržavati. Cepel 140. Ej, kak mudra si ti! Vukot gol 13. |
| eja | adv. tako, ovako; dakako, sasvim. B (s. v. ). |
| ejda | interj. za poticanje. Ejda pjevaj na vas glas veselo. Brez pis 162. |
| ekcelencija | f (sg. G ekcelencije) isto što ekšcelencija (i ista etim.). Biškup senski Volfgang Čolič tituluš [je] ekcelencije. VDA 11, 239. |
| ekcešuš | m (sg. G ekcešuša) isto što ekšcešuš (i ista etim.). Od toga ekcešuša meni nisi ti ni reči povedal. Velikov 86. |
