| fantujuči | adv. v. fantuvati I. |
| fantuvańe | n gl. im. od fantuvati (se); isto što fanteńe. Ako gdo i malo serditca zbantuje … na fantuvańe … marlivo prilike išče. Habd ad 1002. |
| fantuvati | (se) impf. (ptc. prez. sg. N m. fantujuči se, N f. -a) etim. v. fanta. |
| fań | adj. indekl. isto što fajn1(i ista etim.). Oho, saferment, kaj fań ovo dolama. Fricek 40. |
| fańek | |
| fara | f (sg. N fara, G -e, A -u, L -e 7, -i 3, I -um, pl. NA -e, G far, D -am, L -ah) njem. Pfarre; crkv. kat. župa. B (s. v. collato, parochia, paroecia), J (s. v. parochia, patronatus … oblast komu kakvu čast … imetek … faru pod svojum obrambum postavļenu dati). Ono je gorje i nekterem faram škodļiveje. Habd ad 299. Morala [bi se s. maša] čtati skoro vu vsake fare z drugem jezikom. Mul šk 532. Vsaka fara svojega patrona obslužavati mora. Danica (1840) 122. Ja sam Ivek Šipuš, ne znam z koje fare. Vil 13. |
| faragaš | m (sg. G faragaša) mađ. faragás; rezbarsko djelo; rezbarenje, rezbarstvo. Od … dela [rezbarskoga] zvuna rezanoga ili faragaša … da se nima veče plače jemati na lot nego denari viginti. Starine 49, 243. |
| faraguvati | impf. (pridj. pas. sg. A n. faraguvano) etim. v. faragaš; rezbariti. Delo cvetno i faraguvano … da se … plača … denariis vigintiquinque. Starine 49, 243. |
| farandola | f (sg. D farandoli) fr. farandole; kolo farandola (o plesu).Hajd, k farandoli hote taki i z dečkom svojim tancat tam. Domj prov 7. |
| farao | m (sg. N farao, D faraovu) isto što faraon (i ista etim.). Potonu v Červlenom morje pharao kral svoimi slugami. Vram kron 6. Farao, kraļ egiptomski, učini ńega iz ńe izpeļati. Bel prop 91. Farao kraļ čul je Božju po Mojžešu zapoved. Matak I, 37. Onde gde se je Farao, kraļ egiptonski, z vojskum vu Čerleno morje spustil, još i vezda vidiju se kolotečine od ńegoveh bojneh kol. Danica (1842) 79. |
