| fruštati | impf. (inf. fruštati; prez. sg. 1. fruštam, pl. 3. -aju; imp. pl. 2. fruštajte; pridj. akt. sg. m. fruštal, pl. m. -i; pridj. pas. sg. N m. fruštan, n. -o, f. -a) bičevati; izgoniti koga zbog sramote; usp. fruštrati. H (s. v. fruštan, fruštati), B (s. v. fruštan, fruštam), J (s. v. expello). Nigdar ni jeden tat ne bi bil obešen, ni kurva fruštana. Habd ad 887. Podložniki … kraļa svojega nedostojno … nastanili, fruštali i pretirali jesu. Gašp II, 702. fig. Na sredi piaca sveta ovoga [istina] je fruštana i pregnana. Zagr IV, 376. Auspritschen, fruštati. Mat gram 143. |
| fruštikļati | impf. (prez. sg. 1. fruštikļam) isto što froštukļati (i ista etim.). Jento … ručam, fruštikļam. Syl 2, 434. |
| fruštrati | impf. isto što fruštati. Morete ga iz varaša fruštrati kod najgoršega hudodelnika i on se bude smejal. Zagr IV, 244. |
| fruštuk | m isto što froštuk (i ista etim.). Zobni žńač fruštuk i obed [bude imel]. VZA 12, 245. |
| fruštukati | impf. (prez. sg. 3. fruštuka) etim. v. froštuk; isto što froštukļati. Sveti Luka orehe fruštuka. Krl 109. |
| fs- | v. vs-. |
| fš- | v. vš-. |
| ft- | v. vt-. |
| ftapati se | impf. refl. (prez. sg. 3. ftaple se) utapati se, tonuti;fig. Luctvo se ftaple v sramoti i v gnusu. Krl (1956) 120. |
| ftargnuti | pf. v. ftrgnuti. |
