Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

pf. i impf. (inf. faliti, falit; pridj. akt. sg. m. falil, n. -o; oblici koji mogu biti i prema faleti donose se tamo) etim. v. faleti.
1. isto što faleti 1. Budu i tvu pravicu vagali … ako bu falilo, čudno nadomeščavali. Magd 36. Nesu mu nikaj faliti puščali kada je star i slab bil. ABC 74.
2. biti na šteti. Ako budem dugļe ovak zdušno živel prez ciganie … ostanem falit, moja žena i deca petļari. Zagr I, 488.

(se) impf. (inf. faliti, -i se; prez. pl. 3. -iju se; imp. pl. 2. -ite se; aor. pl. 3. fališe se; pridj. akt. sg. m. falil; pridj. pas. sg. N m. falen).
I. 
1. hvaliti. Na post … božični poleg Nazveščeńa marianskoga, kotero faliti ne more, duša Martina od tela razluči se. Gašp I, 896.
2. izr. (budi) falen Bog (Ježuš …) formula za pozdrav. Tu je falen Bog. Prp gora 6. Falen budi Ježuš Kristuš. Krl 20.
II. refl. ~ se hvaliti se. Ki … z rečjom se fališe … ti … [u paklu] budu se mučili. Magd 47. Da bi … dekliči … vas prosile sloboščinu dojti v vašu hižu da bi onde mogle … videti se z svojemi ļubiteli … faliti se … bi li ńe pustili dojti i vlesti v vašu hižu? Matak II, 174. Jošče prez vsakoga poznańa faliju se [gospom]. Brez diog 111.

adj. etim. v. faleti; pogrešan, pun pogrešaka; pogrešiv. J (s. v.   mendosus).

f (sg. L falnice, pl. A -e) hvala, pohvala. Mladenac … vu svakoj falnice naslağuval se je. Magd 87.

m (sg. NV falot, pl. N -i) fr. falote; vucibatina, danguba, besposličar. Preskočil bum plot kak grdi falot. Pav pop 8. fig. Joj, vražji moj štromer, hoču reči falot, ti još uvek facirend? Matoš vid 55.

adj. indekl. isto što falšen (i ista etim.). Ja vam ne znam kaj ako vas … i kače i falš ili krive peneze zval budem. Habd ad 730.

adj. (sg. N f. falšna, G f. -e, n. -oga, pl. N m. -i, f. -e, G m. f. -eh, A f. -e) njem. (iz lat.)falsch; lažan, kriv; krivotvoren; usp. falš, falšiv, falšliv 1, falšļiv. B (s. v.  Aegyptius, caracalla). Oči od falšne vzeše se svetlosti. Jurj 159. Pazi da te ne vrazi mali Kupido pajdaš, da se tako ti falšna ne zdaš. Pop horv (1780) 4. Tvoje falšne hamulije nam su poznate. Građa 12, 63.

f (sg. A falšiu) etim. v. falšen; krivotvorenje; u svezi falšiju činiti krivotvoriti. Ako bi se [inaš] našel da bi okol srebra kakovu falšiu činil … da se kaštigati … ima. Starine 49, 245.

adj. (pl. m. N falšivi) isto što falšen (i ista etim.). Vkanjilonosci to su [ileri], falšivi prepisavci. Krl 33.

adj. (sg. N m. falšliv, n. -o, f. -a, A n. -o, pl. N m. -i, G n. -eh).
1. isto što falšen (i ista etim.). B (s. v.  adulterator … pohabitel … pofalšlivec t. j. koi kaj pohabi i pokvari ter falšlivo napravi: kakti peneze i ostalu kakvu drugu stvar, adulterinus … falšliv … falšliva … falšlivo t. j. kaj ne pravo … naravsko … naturalsko neg je pomazano … poteńeno t. j da ga je sama teńa dobrote, aero … medo … kufer … brunc mešam … 2. medom falšlivem cifram, aurum, calumnior, candor, distingvo, galericulum;  list).
2. u svezi ~ sin v. sin.