| fušarski | adj. (pl. G fušarskih) etim. v. fušar; slab, loš, šeprtljav. Mi ne trebamo fušarskih zakonotvorcev. Nov horv 314 b. |
| fušta | f (sg. N fušta, pl. L -ah) tal. fusta; mala gusarska galija. B (s. v. galia fušta). Turak Mauritanov … je bilo vu treh fuštah aliti berzeh brodeh na 500. Vitez raf 199. |
| futa | f tur. futa, fut; uski šal koji se stavlja oko glave ili pasa. Dva barberska fertuša [našesta su] jedan stari, a drugi novi i jedna černa futa pojas. VZA 13, 186. |
| futač | m (sg. N futač, GA -a, pl. N -i) zool. isto što deb 1. B (s. v. crista … kukma na glave ptičje iz perja kakti škerleca … futača … čapļe, epops … futač … deb, upupa … futač … smerdi kot deb; deb, futač s uputom na deb, ptica), J (s. v. upupa … deb … futač … smerdeči dedek). Škerlec leti na višinu, futač ļubi svu nižinu. Kal-a (1786) 40. Smerdi kaj futač. Danica (1838) 89. Pasoglavci smarde kak futači pezde. Krl 114. |
| futerol | m njem. Futteral; kutija; korice, tok, navlaka; usp. futrol. Na pol zmusan, na pol opran … paradajz baron, citron barun … se pol na pol, nit kepenjeg, nit futerol! Krl 100. |
| futraš | f (sg. L futrašu) (nejasno značenje)Ni li sumrak i potrahta nočna ona devica koja se za najčistešu … po dnevu pred ļudmi kaže, a po noči klati se po futrašu da su je vsi kuti puni. Zagr II, 252. |
| futrati | impf. (prez. sg. 3. futra, pl. 1. futramo) njem. füttern; fig. dobro hraniti, kljukati (koga).Nesrečno smo jeno pleme … futramo tuği drob i kopamo sebi grob. Žmig buna 42. |
| futrol | m isto što futerol (i ista etim.); fig. Pripeča se ništarmańe da je nekojega muža koža velik futrol jednoga … nepoštenoga človeka. Škv hasn 329. |
| fuzilir | m (pl. I fuziliri) fr. fusilier; vojnik s puškom, strijelac; usp. fužilir. Poslan mu je na pomoč oberstar Babočaj z 200 husari i tulikemi fuziliri. Prid kron 18. |
| fužilir | m (pl. I fužiliri) isto što fuzilir (i ista etim.). Tridesetemi granateri i tulikemi fužiliri … vudril je [on] v noči nad Brusiance. Prid kron 68. |
