Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

adv. s osjećanjem gorčine, tužno; mučno, teško; ogorčeno; usp. gorko 2. H (s. v. ), B (s. v.  acerbe, amare, amarulente;  gorko), J (s. v.   amare).  Gorko zdehne i vumre. Vukot gol 76.

f (sg. N gorkoča, A -u).
1. isto što gorkost 1. B (s. v.   gorkost),  J (s. v.   amarities).
2. žestina. [Ja] budem jeden kratek čas mogel podnašati gorkoču ovoga ogńa. Zagr I, 284.

f (sg. NA gorkost, G -i, pl. L -ah) gorčina; usp. gorkoča.
1. osobina onoga što je neugodna okusa, što je gorko, gorkost. B (s. v.  acerbitas, amarities;  gorkost), J (s. v.   amarities).
2. fig. neugodan duševni osjećaj zbog nesreće, patnje. [Ja] sam vnogih tugah, žalostah i gorkostah položen za grihe moje. Zrin tov 169.
3. u svezi ~ srca gorčina, jad. B (s. v.  gorkost … gorkost serca).

adj. (sg. G m. gorlivoga) isto što goruč 3. a. Nemamo ni gramatike ni autora, zbog jedne drobdine pervi i zadńi kip od gorlivoga Farkaša. Halt gaju 198.

adj. (sg. N m. gorni, f. -a, G f. -e, A f. -u, L f. -e Gašp IV, 411, -oj Vitez raf 72, pl. L n. -eh, f. -ih VZA 6, 222, -i).
1. isto što gorńi 1. Vnoter mi vpeļasmo toga Kalmanoviča vu t vinograd … na gorni vrate toga vinograda. Listine (Sv. Ivan na Zelini)300. Pekel je vuza vu kojoj dolni i gorni pod je ogńen. Mulih prod 164. Krznari negda nekaj … imaju i finoga kaj z gorne police vzeti mogu. Brez mat 86.
2. 
a. isto što gorńi 2. a. Dioklen vu Dalmacie ali gornoj horvatskoj zemļe … stolno i eršečko … mesto … požgal [je]. Vitez raf 72.
b. isto što gorńi 2. b. Ivan Žgudlin … zlamene ruku dal [je], što je gorni običaj. Listine (Međumurje)306.
3. u svezama usp. gorńi 10.
a. gorna dača isto što gornica. Kmet … gornu daču iliti gornicu na mesto vu kotaru gospodckom odlučeno zvan gospodčine zvoziti bude dužen. Urb 10; ~ peruš prav. tužilac. Ako tu kraļevu pravicu gorni ili dolni peruš oblada, dobro je, jer … ako obadva peruša izmankata, bude kraleva pravica … mesto imala. Perg 39.
b. dio toponima, npr.:Gorna Zelina. Imena podpiscev … Ant. Dehmanič, p. na f. Gorna Zelina. Domin VIII.

adj. (sg. N m. gorni, G n. -o, f. -a).
1. isto što gorski 1. B (s. v.  amphicaustis, montanus, pyricorax, radix; ńiva gorna), J (s. v.   montanus),  X (s. v.   mons).  Betežnik naj ostavi svoju hižu, selo ali varašinec i naj ide na bolši gorni zrak. Lal vrač 123.
2. u svezi mesta gorna gore, planine. B (s. v.   montana).

adj. isto što goruč 3. c; u svezi ~ kavran zool. žutokljuna čavka,Pyrrhocorax graculus. B (s. v.  pyricorax … gorni kavran, drugač ogńeni, kajti kļun ima kot ogńen).

f (sg. N gornica, A -u, L -e, pl. G gornic, A -e) daća za korištenje vinograda, gornica; usp. gorni¹ 3. a, gorno. H (s. v. ), B (s. v. ), J (s. v.  jus montanum). To si vzemete v pamet ki … v desetine, v tergovine, v gornice vkańujete. Habd ad 465. Gospodar … misli … na kmete i gornice. Švag I, 356. On je gornicu vozil. Gaj (s. v.   On).  Varmeđije Sucu sem dal kobilu Micu, i dva talera za gornicu. Krl 24.

adj. (sg. G n. gorničkoga) koji se odnosi na gornicu (v. gornica), gornički. Imali bi pak vina gorničkoga vu pivnici okolu 200 veder. Brez diog 96.

m čuvar, nadglednik polja i vinograda. Vid Kerznarič … gornik [je] Dragoslavskoga vrha. Listine (Međumurje)307.