Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

n isto što gornica. B (s. v.   gornica).

m (sg. N gorńak, A -a, I -om, pl. N -i, G -ov).
1. onaj koji plaća gornicu (v. gornica), gornjak. B (s. v. ). Ivan Gluhak [je] sodec cirkveni i gorńakov. Listine (Sv. Ivan na Zelini)300. Jesen … dobrim vinom rodna oholi gorńaka. Vitez kal 11. Med gosponom i gorńakom … kontrakt iliti pismo zverhu gorne pogodbe vučińeno [je] bilo. Urb 15. Stanoviti človek iz Klinča Sel zmed vseh gorńakov ima tersje same lipovine. Danica (1838) 49.
2. gorštak; usp. gorec, nagorec. H (s. v. ), B (s. v.   monticula;   gorńak), J (s. v.   montanista).  Gorńak, m. der Berghold. Krist anh 11.

adj. (sg. N m. gorńi, gorńeši, n. gorńe, f. -a, G m. n. -ega, f. -e, D -e Citara 258, -i, A m. -i, n. -e, f. -u, L m. n. -em, f. -e Vitez raf 83, -oj Nov horv 420 b, I f. -u, -um Prid kron 18, pl. N m. -i, f. -e, G m. f. -eh, A m. -e, n. -a, L m. -eh, I f. -emi) gornji; supr. dolńi; usp. goreńi, gorji¹, gorni¹.
1. koji je iznad, poviše (čega), koji je na višem mjestu, većoj visini u usporedbi s (čime) iste vrste. H (s. v.  gorńi, jabučica na kolenu, kamen gorńi melinski, ruke gorńi kraj), B (s. v.  catillum, cilium, magas  tisk. korńa stran, nasus, onocentaurus, palatum, peridromus, superior; človek, goreńa), J (s. v.  conus, meninx … tverda gorńa kožica okolu možğanov, pala … gorńa stran perstena vu kojoj dragi kamen stoi, pavimento … podim … popločujem … gorńi ali dolńi pod napravļam … tla obijam … tverdim … taracam, summus, superior, superus), P (s. v.  cerebri fornix 91, nadir 6, pinax 407, tema superficies 36, sambuca … skladnopojna povudrica škrińica je iz tenehnih deščic … na gorńem stoleku dosta velikum rožum prebitim napete ima žice medene 411). Vustnice ńegove gorńe i dolńe vse su se van izvrnule. Bel prop 62. Na gorńem vu Zagrebu varašu … za ļudctva pobožnost [cirkva] je postavļena. Prid kron 108. Na levo [su] štenge koje v gorńe stańe pelaju. Lovr rodb 7. Megla debela, siva je pojela na križišču gornjem, ispod propela, tri kmeta. Krl 58.
2. 
a. koji je na jugu, odnosno jugoistoku. Knin vu horvatskom gorńem orsagu … benetačka vojska vzela je. Vitez raf 217.
b. koji je na sjeveru. Moja žena … z jednem tamburom skočila [je] nekam v gorńu zemļu. Dojde na me list da je tija vu Ormuždu. Brez diog 100.
3. nebeski. B (s. v.  Apollo, superus;  gorńi). Za kušanum tečnostjum gorńe srečnosti bude mi se veğalo od zemelskeh misliti. Kempiš 139.
4. koji je iznad čega. H (s. v.  haļa gorńa), B (s. v.  detero, laena), X (s. v.   jacio).  Po nebu se razumevaju … mesec, zvezde … i ostala … vu gorńem zraku. Mul šk 121.
5. prije spomenut, iznesen, naveden. Navuk kteri iz gorńega dela izhaja (naslov).Habd zerc 18. Ako detca na ova gorńa pitańa dobro odgovarjaju, tak se mogu vučiti molitvice. Mul šk 26.
6. koji je na površini, izvanjski. H (s. v.  kora gorńa kostańeva), B (s. v.   praeputium).
7. 
a. koji je viši po položaju. Vse gorńe i dolńe glavare i oblastnike … od vsega zla oslobodi. Kraj 443.
b. (m. pl.)u im. službi.Sveti evangeliomi … slovenskem slovom … štampani z dopuščeńem gorńeh (naslov).Petret I. Z dopuščeńem gorńeh vu Zagrebu … štampano (naslov).Zagr I, I.
8. važniji, ugledniji. B (s. v. ).
9. koji se oblači povrh čega drugoga. P (s. v.  paludamentum … haļa najgorńa … prostrana i prosterta … škarlatna … negda takaj i zlatom vtkana … pri persih od zgora samo zakopčena kojum odeveni jesu bili največi vojački rimski vojvode u boju i takaj kada su iz Rima u boj ali u tabor odhağali 164). Se se je shincalo, stropalo … navlački… gospocke štrumfe gornje, kervave gače dostegnjače. Krl 81.
10. u svezama
a. gorńe razumeńe duboko poimanje, shvaćanje (čega).B (s. v.  anagoge … tenko i gorńe razumeńe); ~ peruš prav. tužilac. B (s. v.   actor;   peruš).
b. dio toponima, npr.:Gorńa Stubica, Gorńi Tabor. Z Gorńe Stubice. Berke 27. Vu Gor[ńem] Taboru [bude seńem]. Horv kal-b (1827) 33.
c. atribut toponimu,gorńa Ilica dio zagrebačke ulice Ilice koji je udaljen od središta grada. Umerli su … Leopolda Haberfelda … sin Moric … u gorńoj Ilici br 342. Nov horv 420 b; ~ Karlovac dio Karlovca u kojem se nalazi Gornjokarlovačka eparhija. Biškup karlovečki stanuje vu gorńem Karlovcu. Danica (1842) 54; slovenski ~ orsag v. slovenski¹.

adj. (sg. A f. gorńogradsku) koji se odnosi na zagrebački Gornji grad, gornjogradski. V gornjogradsku meglu za dimom dim kadi. Krl 125.

adj. koji se odnosi na Gornju Lomnicu, mjesto u općini Velika Gorica. Ivan Terputec i Matiaš Arbanas bosiļevački i gorńolomnički [su] kotarski prisežniki. Danica (1846) 42.

adj. (sg. N m. goroč, f. -a, pl. I f. -im) gorući.
1. isto što goruč 2. Još su ga mogli nabiti na ketača, z goročim kleštram popokati mu nokte. Krl 104.
2. isto što goruč 3. b. Se otenčenje tu je mračno, a ne regetlin goroč. Krl 118.

adj. koji se skita, luta po gori. B (s. v.   montivagus).

adj. koji je rođen u gori. B (s. v.   montigena).

m pl. (A Gorotance) stanovnici Koruške, Korutanci, Korušci; usp. Korušec. Čuje Gorotance, Krańce dolazit i z Horvati neprestance tako govorit. Gaj sloga 2.

adj. (sg. N m. gorski, f. -a, A f. -u, I m. -im, pl. N f. -e) gorski; usp. brdovit, bregovit 1, gorast, gorički 1, gorni².
1. koji se odnosi na goru (v. gora), brdski, planinski. B (s. v.   montanus),  J (s. v.  arduitas, montanus), X (s. v.   mons).  Obderži do konca našu poļsku i gorsku letinu, daj nam obiļe kruha. Zrin tov 350. Zvun velikoga pako Boga veruvali jesu [Horvati] i vile gorske, šumske ili poļske. Mikl izb 26. Reč Staroga teče kak gorski zviranjek. Krl 130.
2. koji se odnosi na županiju i arhiđakonat Gora. Sigmund Sinersperg [je] … jašprišt gorski i zagorski. VDA 11, 242. Zebrani su … vicežupanom gorskim i prekupskim gospodin Krištof Blažekovič. Nov horv 150 b.
3. u svezama gorska metica bot. planinska metvica,Calamintha officinalis. B (s. v.   calamintha);  škurjanec ~ zool. kukmasta ševa, škurjanec,Galerida cristata. P (s. v.  cassita 469).