Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

adj. koji se odnosi na Gangre, mjesto u Paflagoniji, Mala Azija. Vu spravišču gangrenskom be od s. otcev proklectvo dano zverhu roditelov nemarneh vu tom. Zagr I, 67.

m isto što gibavec. J (s. v.   motor).

pf. isto što genuti II. 1. Na putu takov drim i teškoća došla je nad svidoka da ni mogel ganiti. Starine 25, 63.

m (sg. N gank, možda može biti i ganek u kojeg autora, ali taj lik nije potvrđen, pa se svi oblici donose ovdje;G -a, L -u, pl. N -i, A -e, L -eh, I -i) isto što gańk. B (s. v.  cavaedium … dvor okolu obzidan ali obgrajen lepemi ganki na opčinsko uživańe … okolišče, circumcolumnium … mesto ograjeno stupi o vse vokol kaj ima ganke ali končemar na treh strankah kak biva vu kloštreh, projectum … zgledališče hižno t.j. z hiže zpeļan gank ali čardak; gank … pristrošek … gang odkrit). Diči se od zlata gank od Apeleša zmalan domišlata. Jurj 164. [On se dostojal] ne samo ganke nego i vulice pometati. Gašp IV, 120.

f (sg. N ganka, A -u, pl. A -e) teško razrješiva pitalica, zagonetka; usp. gonetańe, gonetka, gonotka, potajno govoreńe s. v. govoreńe, pitańe¹ 5, pritič, zaganka, zagańka. B (s. v.  adagio … ako pako skrovno i da se ne more razumeti lehko aenigma zove se s uputom na ganka,aenigma … govoreńe potajno ili zakrito koje se lëhko nemre razmeti i taki pogoniti ako se ne odpre i ne pretolnači … zaganka … ganka, aenigmatistes … on koi ganke i prilike zmišļava i napre daje, aenigmatizo … povedam ganku … pripoveğ ganku;  ganka). Šampšon … ovu pritič iliti ganku Filišteom proponova i naprej. Bel prop 69.

m (sg. N gantar, pl. A -e) njem. dijal. (iz lat.)ganter; gredica koja se podmeće da što stoji na zemlji (npr. pod bačvu ), podval; usp. gantarec, gantarič, ganter. B (s. v.  cantheriolus, cantherius;  gantar). [Muž] je deset veder punoga lagva sam … na gantare posadil. Danica (1837) 72.

m (pl. D gantarcem) dem. od gantar. Noge obernite k vinskem gantarcem, glavo obernite k vinske pipice. Gal 150.

m dem. od gantar. B (s. v.   cantheriolus).

m isto što gantar (i ista etim.). Ganter, m. Lagerbaum. Krist anh 10.

(se) pf. (inf. ganuti, ganuti se; prez. sg. 3. gane, -e se, pl. 3. -u se; pridj. akt. sg. m. ganul se; pridj. pas. sg. N m. ganut).
I. 
1. isto što genuti I. 1. a. B (s. v.   commotus).  V petak hočemo odvuda ganuti. Listine (Vukovina)312.
2. isto što genuti I. 4. Promišļańe od veseļa blaženih gane človeka na ńegovo zaiskavańe. Magd 59.
II. refl. ~ se
1. isto što genuti II. 1. b. Mi čemo se danas ovoda polag Vokovine ganuti. Vitez zor (1698) 3.
2. isto što genuti II. 2. Jako se je ov svit manul pokam se j za blago ganul. Vitez zor (1698) 3. Kad ga [vila starca] spazi, gane se u šarcu. Brez usp 154.
3. isto što genuti II. 3. Vode ke … kakove zametke zastanu tu se mešajuči iz naglosti ganu. Magd 57.