Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

f lat. granum »zrno«; u svezi krušna ~ krušne mrvice. B (s. v.   pastillum).

m (pl. I granaderi) fr. grenadier; vojnik određen da baca ručne granate, grenadir; usp. granadijer, granadir, granater, grenadir. 20. dan sečna Etveš i Vehla oberštari z 300 granaderi … Heršdorf pri Zitavie jesu vzeli. Prid kron 69.

m (sg. A granadiera, I -om) isto što granader (i ista etim.). Hej, Tonček, imaš ti voļu granadierom postati? Lovr rodb 63.

m (pl. N granadtiri) isto što granader (i ista etim.). Hitaju pako granadtiri ono vreme, kada ovi drugi ogeń daju, svoje grenadte po jedna glid najenkrat. Exer 20 b.

adj. (sg. G m. granadirskoga) etim. v. granader; koji se odnosi na granadir; grenadirski; usp. granaterski, grenadirski. Ivan Kalteis … postal je komandant … granadirskoga bataliona. Nov horv 172 a.

adj. (sg. N f. granadska) koji se odnosi na granata; u svezi granadska jablan bot. isto što granata 2. P (s. v.  malus punica 503).

m v. granadir.

adj. (sg. N m. granak, f. granka).
1. isto što gorek 1. B (s. v.   amarus  s naznakom da je dalm. ).
2. isto što gorek 2. c. Slatka čehuļa, granka toga. Kov rkp 28.

m (sg. N granariz, G -a) tal. grano riso; bot. isto što riškaša 1. P (s. v.  oryza … oriz … oriza … granariz … granariza … rižkaša 548).

adj.
1. koji ima mnogo grana, razgranat; usp. granovit. B (s. v.  cornu … rog … ošter rog … sveržnasti ili granasti rogi … omeknuti komu roge … biti rogmi… zviti rog … trubiti …vu rog puhati … podiči roge; gran ili sveržih preobilen), J (s. v.   ramulosus).
2. koji ima mnogo ogranaka; koji je u obliku grana. B (s. v.   cornu).