Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

adj. isto što grešļiv. J (s. v.   mendosus).

adv. grešno. J (s. v.   culpabiliter).

adj. koji griješi, pogrješiv; usp. grešliv. B (s. v.  vitiabilis … grešļiv), J (s. v.  vitiosus … zločest … grešļiv … grehom navaden … pomeńkańa pun … na zlo nagńen … pokvarjen … pohabļen).

f osobina onoga koji griješi, pogrješiv. J (s. v.   vitiositas).

f (sg. NV grešnica, G -e, D -e Kraj 18, -i, A -u, pl. N -e, D -am).
1. ona koja griješi, grješnica; usp. grišnica. H (s. v. ), B (s. v.   peccatrix;   grešnica), J (s. v.   peccatrix).  Naj ženska glava reče: [Bože, smiluj se] mene grešnice. Kraj 18. Ja nevoļna grešnica nisem vredna da ti dojdeš. Mul šk 102. Ja grešnica … hoču tebe želno čakati. Krist žit 49.
2. bludnica. Sede za stol … žena, kotera beše v varaše grešnica. Vram post B, 59. Žena, kotera beše vu varašu grešnica … donese alabaštrum masti. Evang 148. Nekoja žena, koja je bila vu varašu grešnica … donesla je … posudu drage masti. Ev 241.

adj. koji se odnosi na grešnik; grešnički. B (s. v. ).

m (sg. NV grešnik, GA -a, D -u, pl. N -i, grešnici 3, G grešnikov, D -om, A -e) onaj koji čini grijeh, krši vjerskocrkvene propise, grešnik; usp. grešiti I. 4, grešńi, grišni, grišnik. H (s. v.   grešnik),  B (s. v.  Abydus, agnosco 2. … zpoznavam se grešnika … valujem da sem grešnik, preccator;  grešnik), J (s. v.   peccator),  X (s. v.   pecco).  Vnogi očivesnici i grešnici … sedehu za stolom z Ježušem. Vram post B, 89. Ako se je on tako ponizil … kuliko se boļe dostoji, da ti, nevoļni grešnik tako učiniš? Bel prop 52. Prosimo i molimo … za sužne i grešnike. Evang XXIX. Blaženi, koji … društva grešnikov vsigdar se ogibļu. Verh III. Kak bu za sejem zšparal penez; Strašni je grešnik Tonček zazres. Vör 32. Vu dne čalarne … papa zbetežal je i preklel se nas grešnike. Kol 85.

adv.
1. nedopušteno. B (s. v.  criminose, nefarius, scelerate, vitiose), J (s. v.  criminose, culpabiliter, flagitiose), X (s. v.   crimen).  Pisati [je] ružno i griešno od takovoga posla. Perg 78. More [se poznati da se je človek požaluval] ako odurjava i zametče vse ono kaj pervo toga grešno je ļubil. Mul zerc 66.
2. izvanbračno. Od nekojega človeka [ona] grešno zanosi i porodi dete. Gašp IV, 371.

adj. grešan i sramotan. J (s. v.   flagitiosus).

f osobina onoga koji je grešan. B (s. v.   vitiositas).